Mi

Mi volimo koga hoćemo, ne mrzimo nikoga.
Mi radimo ono što želimo, ne gledamo šta rade drugi.
Mi živimo život, ne prizivamo smrt.
Mi ne krademo, ono što nemamo to nam i ne treba.
Mi možemo sve, ne moramo ništa.
Mi živimo danas, ne zanima nas šta je bilo i šta će biti.
Mi nemamo sve što volimo, pa volimo ono što imamo.
Mi uživamo, ne brinemo brige.
Mi gospodarimo sobom, ne potčinjavamo druge.
Mi obuzdavamo želje, pa nemamo problema.
Mi živimo svoje živote, ne miješamo se u tuđe.
Mi smo srećni, jer smo tako htjeli.
Mi smo Erosova kopilad,neukrotiva.
Mi ne lažemo, mačku nazivamo mačkom.

M. Smukov, “Tabu”

Nikad nema onih koje trazis.

Nikad nema onih koje trazis.
Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je , da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, ni cistog zivota. Dave se i osporavaju, neprestano.
Gde ce se zatvoriti taj krug u kom se strast hrani a ne trosi?
‘Oborio sam pogled, nikad covjek ne smije misliti da je siguran ni da je umrlo ono sto je proslo. Ali zasto se budi kad mu je najmanje potrebno.
Covjek treba da se odrice svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbjezni. Moramo se odreci ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo unistiti svoju ljubav, da je ne uniste drugi. Moramo se odreci svakog vezivanja, zbog moguceg zaljenja. Misao je surovo beznadna. Ne mozemo unistiti sve sto volimo, uvijek ce ostati mogucnost da nam to uniste drugi.
Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi?

Derviš i smrt