Mlad covek je opsednut tako velikim prirodnim silama

Mlad covek je opsednut tako velikim prirodnim silama da ne moze da bude slobodan. Tu je ambicija, i vreme brzo prolazi, i on mora nesto da ucini, i mora da bude neko. Sve te nade, zelje i fantazije iz detinstva treba da se ispune; on je u velikoj jurnjavi, zurbi.
Starac zna da su te detinjaste zelje bile zaista detinjaste. Starac zna da su svi ti dani mladosti i nemira prosli. Starac je u istom stanju kao kada prodje oluja i vlada tisina. Ta tisina moze biti od ogromne lepote, dubine, bogatstva. Ako je starac zaista zreo, sto je vrlo retko slucaj, onda ce on biti prelep. Ali ljudi samo dobijaju na godinama, ali ne odrastaju. Stoga problem.
Odrasti, postani zreo, postani budniji i svesniji. I starost je poslednja prilika koja ti je data: pre nego sto smrt dodje, pripremi se. I kako se neko priprema za smrt? Postajuci meditativniji.
Ako su neke prikrivene zelje jos tu, a telo stari i telo nije u stanju da ispuni te zelje, ne brinite. Meditirajte o tim zeljama, posmatrajte, budite svesni. Samo kad zivite svesni, pazljivi i budni, te zelje i energija sadrzana u njima mogu da budu transformisani. Ali pre nego sto smrt dodje, budite slobodni od svih zelja.
Kada kazem, budite slobodni od svih zelja, prosto mislim da budete slobodni od svih objekata zelja. Onda ostaje samo cista zudnja. Ta cista zudnja je bozanska, ta cista zudnja je Bog. Onda postoji cista kreativnost bez objekta, bez obracanja, bez usmeravanja, bez odredista – samo cista energija, rezervoar energije, koji se nikuda ne krece. To je budastvo. Atisha to naziva bodicitom, budinom svesnoscu.

Knjiga mudrosti~ Osho Rajneesh

Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike…

Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike na njihova tri zida. Terijevu pažnju privuče opustošeno lice Normana Majlera.
Čuo je priču o Majlerovoj večeri uoči venčanja i nije je zaboravio. Majler je bio depresivan zbog toga što sutra treba da prođe kroz crkvu. Njegova buduća žena upitala ga je šta mu je, a Majler je odgovorio da sve to nikada nije želeo – brak, monogamiju, preplitanje svog života s nečijim tuđim. Sve što je Majler oduvek želeo bilo je da živi u Parizu kao slobodan čovek. A njegova buduća reče: „Slušaj, Normane. Da si slobodan čovek u Parizu, sigurno bi sreo onu posebnu devojku i završio isto gde si i sada. I Norman Majler je shvatio da je to istina. U kratkim trenucima slobode koji naiđu, uvek tražiš način da ne budeš slobodan, da potpuno pripadneš nekome. Tražiš nove svetove i nađeš ih u jednom jedinom licu.

Toni Parsons „Naše nezaboravljene priče“