Znakovi posred puta

Munižaba: Slušaj Pero, ti i ja smo došli istog dana u ovu kucu da u njoj živimo neko vreme. Za tebe se zna, tebi ne gine cetiri godine, a za mene se ne zna, a i nije važno.
Ja nisam došao ovde da vaspitavam, razumeš, a ni ti da budeš vaspitavan.
Mi smo ovde pred jednim problemom, koji treba da rešavamo zajedno.
Pošli smo ni od cega a treba da stignemo ka necemu.
To nešto nema ime.
Postoji samo zamisao da smo ti i ja sa jedne i s’ druge strane barijere, nekakve provalije, a da sutra treba da živimo zajedno.
Ja mogu da ti pomognem, ako hoceš, a ako neceš, onda ostaješ sa one druge strane provalije i nema ti pomoci.
Ako hoceš da ti pomognem, moraš i ti meni da pomogneš, jel’ me razumeš?

Pera: Nastavnice, jeste vi ono malopre pili šampon?

Bekim Fehmiu i Slavko Stimac
(Specijalno vaspitanje)

Ili jesi, ili nisi, ili ..

Mnogo posla, malo vremena da covek sedne i podvuce crtu…

Ova prosla godina imala je interesantnog uticaja na moj zivot, psihu, dimenzije… Burek je usao u Top 5 domacih sajtova, najveci je domaci forum, ima mnogo aktivnih clanova, lepa i izuzetno posecena okupljanja, prodali smo 250ak majici, uzeli smo 2 servera… poceo sam ozbiljnije saradjivati na raznim projektima napolju, zaradjivati malo vise od neophodnog za puko prezivljavanje i povremeni chips + pivo… upoznao neke ljude koji su tokom godine postali jako dragi i bitni za odrzavanje mentalne ravnoteze… upoznao mnogo skotova koji srecom nemaju preteranog uticaja na moj zivot… smrsao 10ak kg, vratio 15ak nakon toga.. dobio produzenje nesposobnosti da sluzim vojni rok od psihijatra… kupio klimu, lapic, nove patike x 2, nove bikerske cizme x 2, nove kozne jakne x 3, nove military pantalone x 3 i konacno gomilu normalnih sorceva i majici… ponovo poceo igrati basket sa klincima, imao kracu avanturu sa teretanom, poceo udarati stoni tenis… i mogao bih ovako do sutra.. ali sve to nije bitno…

Sreta: Jesi li ili nisi?
Bane: Šta?
Sreta: Znači nisi.
Bane: Ko kaze da nisam?
Sreta: Pa jel’ jesi?
Bane: Nisam
Sreta: Šta nisi?

(Grlom u jagode)

Dobio sam kumce… apsolutno savrsenu bebu po imenu Katarina…

Zapravo.. Burek je dobio kumce jer su se mama i tata na njemu upoznali, ja sam bio kum u njegovo ime 🙂

Bilo je i ovakvih i onakvih dogadjaja, i lepih i ruznih stvari, ali ako se ikad budem prisecao i prebrojavao nesto unazad ni 300 000 clanova, ni 2 500 000 postova, ni laptop ni kafane nece uci u uzi izbor.. samo Katarina…

Sredinom novembra mama i tata su bili u Bg da se vidimo posto su se planovi od letos izjavlovili… Tih par sati cu zauvek pamtiti… raznih beba ima.. i sve su bebe lepe… ali ovo malo okruglo mekano cudo ostavlja bez daha 🙂

Slobodan Aligrudic: „Dino, jel’ bilo sta izmedju tebe i one tvoje?
Slavko Shtimac: „Pa jeste tata, onako, malo u usta.“
Slobodan Aligrudic: „Sta u usta ??!“
Slavko Shtimac: „Pa, ljubili se.“
Slobodan Aligrudic: „Aa, to.“

(Sjecas li se, Dolly Bell)

I sta bi jos vredelo reci..

U 2006. „poznate licnosti“ urnisale su planetoid…

Videli smo najintimnije delove tela raznih poznatih licnosti…

Videli smo da je nasa kosarka klinicki mrtva… da muska odbojka nema buducnost… da je pred zenskom svetla buducnost… da za vaterpolo ne trebamo brinuti… da se u fudbalu i nemamo bas cemu nadati… da ipak postoje ljudi koji ce svojim individualnim zalaganjem uciniti nesto sto deluje nemoguce…

Uostalom.. pogledajte arhive novinskih sajtova za novogodisnje izdanje.. tamo pise sve…

Svake godine nadamo se da ce sledeca biti bolja… mozda i bude… ali nadanje nema sa time nikakve veze… samo krvavi rad i malo srece u pravom trenutku 😉

Umece malih koraka

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.

Antoine de Saint-Exupéry
(Umijece malih koraka)

Joe Average needs help

Dzo Evridz (Joe Average) je prosecni homosapiens sa svim vrlinama i manama koje to genetsko nasledje donosi. On se pita, za sve sto radite, ako se bavite sirokim masama, njegovo misljenje vam je najvaznije. Nije bitno da li ce doktor nauka znati da se na vasem sajtu snadje, bitno je da to moze da uradi prosecan korisnik… bolno je sto je prosecan internet korisnik, bar kod nas, jedva odmakao od majmuna, dakle, ko se seca Odiseje, nas Joe Average je onaj simpaticni dlakavi mladic koji udara kosku o kosku.

Udri Dzo nek pucaju koske!

Dzo je u dilemi… treba mu pomoc, jako mu je vazno i resenje za problem mu treba jebeno hitno*…

Ako ovo citate, realne su sanse da ste gledali crtace u isto vreme kad i ja, ili pre, a kako se oni kod nas menjaju svakih 100 godina sto se javnog servisa tice, gledali smo isto… Secate se, u tim crtacima cesto su se pojavljivali simpaticni mladici poput naseg pacijenta… Secate se kako se u crtacima odnos izmedju mladih i zaljubljenih jedinki se svodio na suptilan udarac golemom tojagom upucen od strane muzijaka u celenku zenke, da bi nakon toga usledilo romanticno odvlacenje do jazbine neznim ali odlucnim cimanjem za kosu… Anyway.. znate li nekog ko bi u realnom zivotu uspeo nesto odvuci u jazbinu na taj nacin?

Dzo, jarane, think, jebes ga.. think!

Vi ste iskusni internet korisnik… Tako je.. Procitali ste sve How To Ask Questions The Smart Way tutorijale o kojima se na vise stranica, ponekad i vise desetina stranica, govori o onome sto se moze reci u cirka 3 recenice… Jel vama to interesantno? Da provedete slobodno popodne citajuci gomilu teksta koji se ponavlja, ekstremno je odbojno napisan i deluje vam ko da citate telefonski imenik ili u najboljem slucaju sudsku belesku…

Ok.. Jasno je da postoji strah od modernih tehnologija, i bas zato pokusavate da svojim korisnicima skrenete paznju gde i na koji nacin da postave pitanja.. ucinite to toliko prisutnim da to samo ako su slepi nece primetiti… ali dzaba… Da navedem neki konkretniji primer… Korisniku treba pomoc da instalira forum, recimo phpBB … Uzmimo samo naziv teme da se ovaj post ne otegne previse…

Korisnik X: Kako instalirati phpBB forum?

Iako postoje realne sanse da je na ovo pitanje vec odavno dat odgovor, recimo da to nije slucaj i da je tema sasvim korektno postavljena… Korisnik X je shvatio poentu… Korisnik X je statisticka greska.

Korisnik A: Hitno! Molim vas pomozite!
Korisnik B: Aaaaaa nece! Help help help help!
Korisnik C: Kako?
Korisnik D: Jooooj! Ne radi!!!!

and so on…

Zasto ljudi?
Zasto niko ni ne pokusava da postavi inteligentno pitanje?

Will be continued… once… maybe…


* jebeno hitno – Cetvrti stepen gradacije – 1. hitno – 2. hitnije – 3. najhitnije – 4. jebeno hitno – 5. hitno u pm.

I could be elected president

„Why shouldn’t I work for the N.S.A.? That’s a tough one, but I’ll give it a shot. Say I’m working at N.S.A. Somebody puts a code on my desk, something nobody else can break. So I take a shot at it and maybe I break it. And I’m real happy with myself, ’cause I did my job well. But maybe that code was the location of some rebel army in North Africa or the Middle East. Once they have that location, they bomb the village where the rebels were hiding and fifteen hundred people I never had a problem with get killed. Now the politicians are sayin’, „Send in the marines to secure the area“ ’cause they don’t give a shit. It won’t be their kid over there, gettin’ shot. Just like it wasn’t them when their number was called, ’cause they were pullin’ a tour in the National Guard. It’ll be some guy from Southie takin’ shrapnel in the ass. And he comes home to find that the plant he used to work at got exported to the country he just got back from. And the guy who put the shrapnel in his ass got his old job, ’cause he’ll work for fifteen cents a day and no bathroom breaks. Meanwhile my buddy from Southie realizes the only reason he was over there was so we could install a government that would sell us oil at a good price. And of course the oil companies used the skirmish to scare up oil prices so they could turn a quick buck. A cute little ancillary benefit for them but it ain’t helping my buddy at two-fifty a gallon. And naturally they’re takin’ their sweet time bringin’ the oil back, and maybe even took the liberty of hiring an alcoholic skipper who likes to drink martinis and play slalom with the icebergs, and it ain’t too long ’til he hits one, spills the oil and kills all the sea life in the North Atlantic. So my buddy’s out of work and he can’t afford to drive, so he’s got to walk to the job interviews, which sucks ’cause the shrapnel in his ass is givin’ him chronic hemorrhoids. And meanwhile he’s starvin’ ’cause every time he tries to get a bite to eat the only blue plate special they’re servin’ is North Atlantic scrod with Quaker State. So what do I think? I’m holdin’ out for somethin’ better. Why not just shoot my buddy, take his job and give it to his sworn enemy, hike up gas prices, bomb a village, club a baby seal, hit the hash pipe and join the National Guard? I could be elected president.“

Will Hunting (played by Matt Damon) – (IMDb)
Writing credits: Matt Damon & Ben Affleck

Posoljeni zrak i razlivena tinta*

Ovaj blog pocinjem jer neke stvari treba sacuvati u zasebnoj fioci…
Pocinjem jer sam nekim ljudima obecao da cu to uciniti, a ja ne bih bio ja, kada to obecanje ne bih ispunio.
Realne su sanse da ovo nece biti samo jedan u nizu blogova kakvi nicu na svakom cosku u poslednje vreme.. Ako nesto budem pisao to znaci da sam negde u sebi ili negde u vama nasao razlog za to…
Postovi ce biti malo ostriji, mozda i vulgarniji nego sto ocekujete, ali to sam ja… Ne umotavam se u sjajni papir kada treba nekom da se predstavim, pa to necu raditi ni ovde… Ako nesto kazem sto vam se ucini, neprikladno, preterano, zelim da razumete da to ne kazem iz licnog hira ili zelje za ponizavanjem, omalovazavanjem.. to kazem zato sto tako mislim…
Plastican primer iz svakodnevnog internet zivota…
Ako i niste znali nakon ovog reda nesumnjivo cete znati, moje internet postojanje zasniva se na radu na Burek Forumu ciji sam autor i vlasnik… Kako jednom jedna klinka prilikom ICQ upoznavanja rece „Bila sam na mnogima ali ni jedan nije tako veliki kao tvoj“. Mislila je na forum naravno … od jednog malog projekta u koji sam uleteo ne bih li pobegao od nekih negativnih stvari koje su me okupirale, Burek je izrastao u nesto zaista veliko i po misljenju drugih izuzetno kvalitetno ako se u obzir uzmu i okolnosti… Anyway… Da ne duzim, bice prilike… Ako uzmemo toliku kolicinu ljudi i stavimo ih na neko mesto, a to mesto je pritom po prirodi takvo da oni smatraju, cim ih neko ne vidi face2face, da u sustini mogu reci i raditi sta god im je volja i proci nekaznjeno. U takvim uslovima, realne su sanse da ce odredjeni, nazalost ne tako mali procenat ljudi poceti da se ponasa neprikladno, barem ako se u obzir uzmu hiljade godina evolucije… Trudim se sa svima biti korektan, direktan i realan… Prema svima posten… dakle… Ako je neko nekom prilikom doziveo da mu kazem da je debil, to nema veze sa mojim intimnim ubedjenjem… to ima veze samo sa njegovim ponasanjem. Emocije su lepa stvar, ali u nekim situacijama ih treba filtrirati. Dakle… ako sam rekao da je neko debil… to ne znaci da je on lep, ruzan, ne znaci da ga ja volim ili ne volim, ne znaci da ga mrzim.. to znaci da je ta osoba debil jer se ponasa kao debil.
Ljubav kao i mrznju, treba zasluziti. Misljenje na osnovu ponasanja je prost proces zakljucivanja i ne zahteva emocije.
Ne pravdam se… ne mislim da imam razloga i potrebe… samo objasnjavam pre nego sto pocne zgrazavanje nad mojim recnikom …
Nece biti zgrazavanja?
Polako… bice postova.. bice vam jasnije.

* Kome se naslov ucinio simpaticnim, a ne zna o cemu se radi neka procita pesmu na ovom linku.