A krune carske i kraljevske spadaju u kape

A krune carske i kraljevske spadaju u kape odmah iza svetih oreola kojima se kite sveti ljudi sa fresaka po crkvama.
Nemanjin unuk Uros Prvi , treci sin Stefana Prvovencanog i Ane Dandolo , unuke duzda mletackog Emerika zeni se Jelenom Anzujskom koja mu u miraz donosi Dolinu Jorgovana i talenat da gradi crkve od Skadra do Zadra . Jelena Urosu rodi sinove Dragutina i Milutina . Milutin u istoriji poznat kao deda Cara Dusana Silnog i kao graditelj Gracanice i dograditelj Hilandara , i kao momak koji se cesto zenio i veliki covek koji je postao bugarski svetac.
A Dragutin , stariji brat , majku , Jelenu pusti da vlada Primorjem , a on uze zemlje od Djerdapa do reke Kupe , preko Macve , Posavine i Podravine i moglo mu se jer je u ono tatarsko doba uzeo za zenu kcer Istvana Petog , sina Bele Cetvrtog , Katalin se zvala , znala je da sije i veze , bavila se rucnim radom iako je bila kraljica. Povremeno je dolazila ovde u Klakar na Vucijaku , tu gde je bio Burgus , tvrdjava jos iz rimskog doba. Tu je rodila Jelisavetu , koju su srecno udali za Stevana Kotromanica , njegov unuk bude bosanski kralj Tvrtko cije je kosti i zastavu pronasao vas otac , udarnik Trece fiskulturne brigade na izgradnji pruge…
Taj velicanstveni kralj Dragutin umire kao monah Teoktist 1316. Racuna se da je umro u Sremskim Karlovcima , da mu je telo posle preneseno u Ras , u crkvu Sv.Djordja…
Na freskama se vidi lepi kralj sa krunom , tom vladarskom kapom kojom se mocno vlada. Eno ga u Sopocanima , u porodicnom krugu , sa ocevom rukom na ramenu , eno ga , u crkvi Sv.Ahilija…Kada budete imali nekog sekundarnog posla u tim krajevima pogledajte tu krunu kako cuva mudru glavu naseg pretka koji je bio praunuk Stefana Nemanje , a pradeda Urosa Nejakog , posle koga nema Nemanjica po muskoj liniji… Pogledajte , mladicu , kako se sve u vezi sa nama koji jurimo kroz pejsaz kuda je Dragutin hodao , onako sepav , a mi tu zemlju i puteve samo poganimo…“

Dusko Trifunovic – Andjel do Andjela

Hej! Kakva je to stvar sto mi prilazi brzo?

Jos jedna stvar koja je zaboravljena bila je pojavljivanje kita-uljesure nekoliko milja iznad povrsine planete, protivno svakoj verovatnoci.
A posto to nije prirodno staniste za kita, ovo jadno, bezazleno stvorenje imalo je vrlo malo vremena da se nadje u svom kitovskom identitetu pre nego sto je moralo da se suoci s time da vise nikada nece biti kit.
Ovo je potpuni snimak njegovih misli od trenutka kada je njegov zivot poceo, sve do casa kada se zavrsio.
-Ah..! Sta se desava?- pomislio je on.
-Ovaj, izvinite, ko sam ja?
-Hej?
-Zasto sam ovde? Sta je svrha mog zivota?
-Sta sam mislio time Ko sam ja?
-Smiri se, uspostavi kontrolu… Oh! Ovo je zanimljiv osecaj, sta je to? Kao nekakvo… komesanje, nekakav osecaj bockanja u mom… mom… pa, mozda bi bilo najbolje da pocnem da nalazim nazive za stvari ukoliko zelim da makar malo napredujem u onome, sto cu u nedostatku boljeg termina, nazvati svet… Dakle, bockanja u mom stomaku.
-Dobro. Uh, postaje bas jako. A onda, hej, kakav je to zvuk, zvizdanje i fijukanje oko onoga sto cu, evo odmah, da nazovem glava? Mozda bih ga mogao nazvati… vetar! Da li je to dobar naziv? Mozda cu kasnije moci da smislim nesto bolje, kada otkrijem cemu sluzi. Mora da je nesto izuzetno bitno, jer izgleda da ga ovde ima djavolski mnogo. Hej! A sta je ovo? To je… nazovimo ga rep – da, rep! Hej! Pa ja bas dobro vitlam time, zar ne! Hop! Hop! Strasno prija! Ne izgleda narocito korisno, ali verovatno cu kasnije otkriti cemu sluzi. A sada – jesam li do sada izgradio neku koherentnu sliku poretka stvari?
-Nisam.
-Nije vazno, ovo je bas uzbudljivo, otkrivam toliko toga a toliko toga tek treba da dodje, vrti mi se glava od iscekivanja…
-Ili je to zbog vetra?
-Pa sad, stvarno ga ima mnogo, zar ne?
-A onda – auh! Hej! Kakva je to stvar sto mi prilazi brzo? Veoma brzo. Veoma, veoma brzo. Tako je velika, ravna i okrugla, potrebno joj je veliko zvucno ime kao… mlja… emlja… Zemlja! Tako je!
-Pitam se hoce li se poneti prijateljski prema meni?

„Autostoperski vodic kroz galaksiju“ , Daglas Adams