Citati i po neka priča » mužjake http://www.ivanminic.com Riznica misli kojih se vredi setiti... Sun, 25 Jul 2010 21:39:30 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0 A sad me pusti da skupim svoju snagu… http://www.ivanminic.com/586-a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu-2/ http://www.ivanminic.com/586-a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu-2/#comments Sat, 27 Jun 2009 20:03:00 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/2009/06/27/a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu-2/ … A sad me pusti da skupim svoju snagu, da saberem svoje misli u jednu žižu, da pomislim svom silinom na užas zemaljskog življenja, na nesavršenstvo sveta, na mirijade života što se razdiru, na zveri što se međusobno kolju, na zmiju koja peči lane što preživa u hladu, na vukove koji razdiru jagnjad, na bogomoljke što ubijaju svoje mužjake, na pčele što umiru posle uboda, na bol majki koje nas rađaju, na slepe mačiće što ih deca bacaju u reku, na užas riba u utrobi ulješure, na užas ulješure kad se nasuče na obalu, na tugu slona koji mre od starosti, na kratkotrajnu radost leptira, na varljivu lepotu cveta, na kratkotrajnu varku ljubavnog zagrljaja, na užas prolivenog semena, na nemoć ostarelog tigra, na trulež zuba u ustima, na mirijade mrtvog lišća što se taloži u šumama, na strah tek izleglog ptića koje majka istiskuje iz gnezda, na paklene muke gliste koja se prži na suncu kao na živoj vatri, na bol ljubavnog rastanka, na užas gubavaca, na strašnu metamorfozu ženskih sisa, na rane, na bol slepaca…

„Enciklopedija mrtvih“, Danilo Kiš

]]> http://www.ivanminic.com/586-a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu-2/feed/ 0 A sad me pusti da skupim svoju snagu http://www.ivanminic.com/295-a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu/ http://www.ivanminic.com/295-a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu/#comments Thu, 11 Oct 2007 22:46:08 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/2007/10/12/a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu/ A sad me pusti da skupim svoju snagu, da saberem svoje misli u jednu žižu, da pomislim svom silinom na užas zemaljskog življenja, na nesavršenstvo sveta, na miljarde života što se razdiru, na zveri što se međusobno kolju, na zmiju koja peči lane što preživa u hladu, na vukove koji razdiru jagnjad, na bogomoljke što ubijaju svoje mužjake, na pčele što umiru posle uboda, na bol majki koje nas rađaju, na slepe mačiće što ih deca bacaju u reku, na užas riba u utrobi ulješure, na užas ulješure kad se nasuče na obalu, na tugu slona koji mre od starosti, na kratkotrajnu radost leptira, na varljivu lepotu cveta, na kratkotrajnu varku ljubavnog zagrljaja, na užas prolivenog semena, na nemoć ostarelog tigra, na trulež zuba u ustima, na miljatde mrtvog lišća što se taloži u šumama, na strah tek izleglog ptića koje majka istiskuje iz gnezda, na paklene muke gliste koja se prži na suncu kao na živoj vatri, na bol ljubavnog rastanka, na užas gubavaca, na strašnu metamorfozu ženskih sisa, na rane, na bol slepaca…

Danilo Kiš

]]> http://www.ivanminic.com/295-a-sad-me-pusti-da-skupim-svoju-snagu/feed/ 0