Suze i sveci…

Neko je rekao da je dosada osiromašenje bogatih. Istina je da se siromasi ne dosađuju. No, šta ćemo sa očajanjem, tim moralnim podnebljem siromaštva? Svet se deli na vlasnike i prosjake. Budući u sredini, siromasi obrazuju bezbojnu večnost istorije. Prosjaci su rekacionari kao i vlasnici. Niko od njih ne želi promenu, ili progres. Samo se siromasi trude i nose teret. Bez njih ne bi postojalo druđtvo. Jer vlasnici su životinje, a prosjaci ništa ne žele.

Kada siromasi ne bi postojali, ideja „građanin” ne bi imala nikakvog sadržaja. Njihova anemija hrani državu, njihove nade su vene društva, a njihovo očajanje krv istorije. Ima bezbroj rešenja protiv bede; nijedno protiv siromaštva. Tako se rodilo ovo čovečanstvo: sa nekoliko bogatih, sa nekoliko prosjaka i nekoliko siromaha.

Emil Soran

Apsurdno je zauzimati takav stav prema životu.

Ja sada ništa ne odobravam niti se bilo čemu protivim. Apsurdno je zauzimati takav stav prema životu. Nismo došli na svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Uopšte ne registrujem šta običan svet priča, a nikada se ne mešam u ono što drugi ljudi rade… Prava mana braka jeste što čini čoveka nesebičnim. Ipak, postoje karakteri koje brak čini svestranijim. Zadržavaju svoj egoizam i dodaju mu više drugih ega. Prinuđeni su da žive više života. Postaju organizovaniji a biti organizovan mislim da je cilj ljudskog postojanja.

Oskar Vajld, „Slika Dorijana Greja“