Ime mu je Arturto, ali ga on mrzi i hteo bi da se zove Džon

Ime mu je Arturto, ali ga on mrzi i hteo bi da se zove Džon. Prezime mu je Bandini, ali bi on hteo da bude Džons. Majka i otac su Italijani, ali bi on hteo da bude Amerikanac. Otac mu je zidar, ali bi on hteo da bude bacač u bezbolu za Čikago Kubs. Oni žive u Roklinu, Kolorado, deset hiljada stanovnika, ali bi on hteo da žive u Denveru – pedesetak kilometara odatle. Ima pege po licu, ali bi hteo da ih nema. Ide u katoličku školu, ali bi on hteo u državnu školu. Ima devojku po imenu Roza, ali ga ona mrzi. On je dečak za oltarom, ministrant u crkvi, ali je pravi djavo i mrzi ministrante. On je Arturo i voli oca, ali živi u strahu od dana kada će da odraste i bude u stanju da pobedi oca. On obožava oca, ali majku smatra jadnicom i budalom.
Zašto njegova majka nije kao druge majke? Svakog dana to ponovo uvidja. Majka Džeka Holija ga uzbudjuje – način na koji mu pruža keks činio je da srce počne da mu prede. Majka Džima Tolanda ima svetle noge. Majka Karla Mole nikad ne nosi ništa ispod cicane haljine; kada mete po kuhinji, on stoji na tremu i posmatra je u ekstazi, vrelim očima guta pokrete njenih kukova. Sada mu je četrnaest, i saznanje da ga njegova majka ne uzbudjuje učinilo je da počne potajno da je mrzi. Uvek je krišom posmatrao majku. Voli je, ali je mrzi.
Zašto njegova majka dozvoljava Bandiniju da joj zapoveda? Zašto ga se plaši? Dok leže u krevetu, i on se budan preznojava od mržnje, zašto njegova majka dozvoljava Bandiniju to da joj radi? Kada iz kupatila udje u dečiju sobu, zašto se osmehuje u tami? Nije mogao da vidi njen osmeh, ali je znao da joj je na licu, to zadovoljstvo noći i zaljubljenost u tamu, ta skrivena svetla koja greju njeno lice. Tada ih oboje mrzi, mada je mržnja prema njoj ipak veća.
Doručak je na stolu. Čuo je oca kako traži kafu. Zašto njegov otac mora stalno da viče? Zar ne može da govori tišim glasom? Svi u okolini znaju šta se dešava u njihovoj kući, jer otac stalno viče. Morejevi, u kući pored, nikad se ne čuje ni glasak odande, nikad! Tih američki narod. Ali njegovom ocu nije dovoljno što je Italijan, on mora da bude bučni Italijan.
„Arturo“, pozvala ga je majka, „doručak je na stolu.“
Kao da on ne zna da je doručak na stolu! Kao da već svi u Koloradu ne znaju da porodica Bandini baš sad doručkuje!

Džon Fante „Čekaj do proleća, Bandini“

Probudio sam se

Probudio sam se, dakle sam na svetu sa onim glupim osecajem da sam prespavao evakuaciju planete… Proteglio sam se, oprezno, prozivajuci redovne jutarnje bolove…
Leva „ahilova“? Desni meniskus? Prepone? Lumbago? Peti prsljen? U redu je. Svi smo tu.

Seo sam na ivicu kauca, lagano spustio lice u sake, bezuspesno, pokusavajuci da zamislim da te sake pripadaju Njoj…
Ok, priznajem..
Ova masina mozda i ne vuce vise kao nekad? Kontakti su olabavili, kompresija,neki mali neprakticni sentimenti zaribali su jednom za svagda.. Ali …
To je jos uvek kao novo..
Tako neukroceno..
Nerazumno..
Tako pobedonosno sasavo..
O, da..
Anamaria bi mogla biti sasvim zadovoljna nacinom na koji mi nedostaje ..
To je jos uvek onaj nemirni srndac.
Divalj i mladjan..
I lud kao noc ..

„Jedan od onih zivota“ ~ Balasevic