Čovek ima u sebi deset hiljada pari gena

Čovek ima u sebi deset hiljada pari gena; nije u stanju, međutim, da kontroliše nijedan od njih, oni sami donose sve svoje odluke, i premda se može učiniti da čovek nosi gene, geni su ti koji nose čoveka, čovek je samo njihova životna stanica, obličje koje trenutno zauzimaju.

Albert Mejson je verovao da je svaka biografija zaludna u istoj meri u kojoj autobiografija polaže pravo na istinu. Jedan svedok nije dovoljan, mislio je, a iskaz dva svedoka se nikad neće podudarati. Prava biografija zahteva ceo život, ili bar onoliki život koliki je subjekt biografije proživeo. Mereno dimenzijama knjige, po njemu, bila bi nam potrebna onolika knjiga kakvu još niko od nas nije video, a ni ona ne bi odgovarala na najjednostavnija pitanja. O složenima i da ne govorimo.

I to je bilo to zbog čega ga je Marta tako bezumno volela. On je tu knjigu imao u svojoj glavi po njenom misljenju. Njegova prirodna inteligencija je za nju bila afrodizijak kome nije mogla da odoli. Cak i njegovo cutanje je belezila u svoj poeticni spomenar, lepila srca oko tog cutanja i obozavala ga iz daljine. „Život bi se mogao sažeti u pola sata predivnih trenutaka sa njim“ – pomislila je i sa uzdahom zatvorila spomenar.

David Albahari – Albert i Marta

Bog obuzdane ljubavi

– “ Dao mi je novac “ , rekao je Nikos , spustivsi glavu. “ Morao sam da mu obecam da te nikada vise necu videti. Pet hiljada dolara. Taj novac sam iskoristio kako bih kupio stari pikap kamion kojim sam zapoceo svoj biznis , a sto je preraslo u Anteros konstrukcije. “
“ Anteros . “ Iznenada se setila. “ Bog obuzdane ljubavi. “ 
“ Da “ , priznao je . “ Voleo sam te. Ali sam znao ono sto on nije – da ga nikada neces napustiti , ni zbog mene , niti zbog bilo kog drugog muskarca.Tako da sam uzeo taj novac , da , stidim se da priznam . “
“ Nemoj “ , rekla je. “ Ima i gorih stvari od uzimanja novca.“
Gorih nego sto ti mozes i da zamislis.
Prolazili su ispod senke ogromnog golog brestovog drveta i Silvi se stresla misleci o izrazu : Guska je presla preko mog groba… –

Ajlin Gudz – Vrt lazi