Ricarde, moj dragoceni prijatelju

Ricarde, moj dragoceni prijatelju, ovo ti kazem blago, cak nezno s ljubavlju. Ti blagi tonovi ne prikrivaju bes, oni su stvarni. Nema optuzbi, okrivljivanja ili gresaka. Jednostavno pokusavam da razumem i ublazim bol. Isticem ono sto sam primorana da prihvatim: da ti i ja necemo nikada doziveti razvoj , a jos manje velicanstvenu vezu izraslu do punog procvata. 

Osecala sam da ako je ista u mom zivotu zasluzivalo napustanje svih prethodno ustanovljenih sablona , i prevazilazenja svih poznatih granica , onda je to bila ova veza. Pretpostavljam da bi trebalo da se osecam ponizeno zbog svega sto sam uradila da bi ona uspela . Umesto toga, ja sam ponosna na sebe i drago mi je sto sam preponala retku i lepu priliku koju smo imali, i da sam joj pruzila sve sto sam mogla u najcistijem i najuzvisenijem smislu da bih je ocuvala . Sada me to tesi . U ovom za mene veoma bolnom trenutku, priznajem da ne znam sta bih jos mogla da ucinim da bih nas odvela u prelepu buducnost koju smo mogli da imamo. 

Uprkos bolu , srecna sam sto sam te upoznala na ovako divan nacin , i uvek cu ceniti ono vreme koje smo proveli zajedno. Sazrevala sam sa tobom , i mnogo toga naucila od tebe, a znam da sam i ja tebi mnogo dobra donela. Oboje smo bolji ljudi zahvaljujuci tome sto smo dotakli jedno drugo. 

U ovom kasnom trenutku , pada mi na pamet da bih mogla da upotrebim i sahovsku metaforu . Sah je igra u kojoj svaka strana ima svoj sopstveni cilj cak i kada on podrazumeva ukljucivanje druge strane; srednji deo igre u kome se borba razvija i pojacava i svaka strana gubi i delove i delice, a obe slabe; i kraj igre u kom jedna strana zarobljava i paralise drugu. 

Mislim da ti na zivot gledas kao na partiju saha ; ja ga vidim kao sonatu. I zbog ovih razlika , i kralj i kraljica su izgubljeni, a pesma je ucutkana. 
Ja sam jos uvek tvoj prijatelj kao sto znam da si i ti moj. Saljem ovo pismo srca punog duboke i nezne ljubavi i ogromnog postovanja koje gajim prema tebi , kao i sa iskrenom tugom sto je prilika koja je toliko obecavala ,tako retka i tako lepa, morala da bude propustena…“ 

Ricard Bah ~ Most preko vecnosti

Čovek ima više hrabrosti prema drugom, nego prema sebi

„Čovek ima više hrabrosti prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.“

Jovan Dučić, „Blago Cara Radovana“