Citati i po neka priča http://www.ivanminic.com Riznica misli kojih se vredi setiti... Wed, 01 Sep 2010 16:06:00 +0000 en hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0 No zašto da se brineš, zašto da se uzrujavaš? http://www.ivanminic.com/895-no-zasto-da-se-brines-zasto-da-se-uzrujavas/ http://www.ivanminic.com/895-no-zasto-da-se-brines-zasto-da-se-uzrujavas/#comments Wed, 01 Sep 2010 16:06:00 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/?p=895 No zašto da se brineš, zašto da se uzrujavaš? A on se nije ni brinuo niti uzrujavao, sve dok nije ova žena došla u njegov život. Bio je gotovo deset godina stariji od nje. Ali bio je hiljadu godina stariji po svome iskustvu, jer je počeo s dna. Njegova je veza postajala sve uža. On je već naslutio dan, kad se već neće moći otkačiti od nje i kad će morati započeti zajednički život:
Jer ljubavni okovi se teško kidaju!
A šta onda? Šta onda? Mora li on otpočeti opet, ni s čim, odakle bi otpočeo? Mora li u to uplesti tu ženu? Mora li započeti strahovitu svađu s njenim ubogaljenim mužem? I isto tako strašnu svađu s svojom grubom ženom, koja ga je mrzela? Kakve li nevolje! A on nije više mlad, već je samo rad živeti. Osim toga nije ni iz bezbrižnog soja. Svaka gorčina, svaka gorčina ga je vređala: a tek žena!

Dejvid Herbert Lorens, „Ljubavnik ledi Četerli“

]]> http://www.ivanminic.com/895-no-zasto-da-se-brines-zasto-da-se-uzrujavas/feed/ 0 Znas u cemu gresimo? http://www.ivanminic.com/892-znas-u-cemu-gresimo/ http://www.ivanminic.com/892-znas-u-cemu-gresimo/#comments Thu, 26 Aug 2010 16:17:42 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/?p=892 Znas u cemu gresimo? Verujemo da je zivot nepromenljiv i da kad uzmemo jedan pravac moramo njime da idemo do kraja. Sudbina, naprotiv, ima mnogo vise maste od nas. Upravo kada poverujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada tvoje ocajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vetra sve se promeni i preokrene i sledeceg trenutka shvatis da zivis jedan novi zivot.
…
Gresiti je prirodno, ali otici i ne biti svestan svojih gresaka, ponistava smisao jednog zivota. Stvari koje nam se dogadjaju nisu nikada same sebi cilj, i one imaju svoju cenu; svaki susret, svaki, pa i najbeznacajniji dogadjaj, ima neko znacenje. Sebe cemo razumeti i spoznati onoliko koliko smo spremni da ih sve prihvatimo, koliko smo sposobni da u svakom trenutku promenimo pravac i da ostavimo staru kozu kao guster izmedju dva godisnja doba.

Idi kuda te srce vodi – Suzana Tamaro

]]> http://www.ivanminic.com/892-znas-u-cemu-gresimo/feed/ 1 Tako je on mučio i dražio sebe pitanjima http://www.ivanminic.com/889-tako-je-on-mucio-i-drazio-sebe-pitanjima/ http://www.ivanminic.com/889-tako-je-on-mucio-i-drazio-sebe-pitanjima/#comments Sat, 21 Aug 2010 15:07:47 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/?p=889 Tako je on mučio i dražio sebe pitanjima, i to čak sa nekim uživanjem. Uostalom, sva ta pitanja nisu bila nova niti neočekivana, već stara, bolna, davnašnja. Odavno se u njemu sva ova sadašnja tuga začela, rasla, kupila se i u poslednje vreme sazrela i iskristalisala se u vidu strašnog, surovog i fantastičnog pitanja koje mu je izmučilo dušu i um, neodložno zahtevajući rešenje…A sad ga materino pismo odjednom porazilo kao grom. Bilo je jasno sad nije trebalo tugovati, stradati, pasivno razmišljajući samo o tome kako su to nerazrešiva pitanja, već neizostavno nešto učiniti, i to odmah, što pre. Treba se pošto-poto odlučiti na šta bilo, ili se savim odreći života. Poslušno primiti sudbinu onakva kakva je, jednom zauvek, i ugušiti u sebi sve, odričući se svakog prava da radiš, živiš i voliš.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Zločin i kazna“

]]> http://www.ivanminic.com/889-tako-je-on-mucio-i-drazio-sebe-pitanjima/feed/ 0 Neka živimo svi, dokle god se može. http://www.ivanminic.com/885-neka-zivimo-svi-dokle-god-se-moze./ http://www.ivanminic.com/885-neka-zivimo-svi-dokle-god-se-moze./#comments Sun, 15 Aug 2010 17:13:27 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/?p=885 Neka žive pobednici! Neka žive gubitnici! Neka živimo svi, dokle god se može. Praznik je vrhunac života, barem društvenog života. Svi su tu, klimamo glavama u znak pozdrava levo i desno, pružamo ruku, kavalkada lakih poljubaca naznačava početak naših, na talasima zanosa rastućih simpatija prema čovečanstvu koje, posve verovatno, pati od raznorodnih dependencija, ali jedna stvar je okupila pod ovim krovom one koji žele da praznuju: umetnost kao otrov-opijat (Rauschgift), jer je prava istina da onaj ko je jednom zatrovan, taj se nikad ne oslobađa žudnje za umetnošću. I ne treba da se oslobađa, jer ćemo mrtvi sigurno biti lišeni svih žudnji, a dotle neka samo žudimo, i neka što opipljivije osećamo da se onome ko ima, tome se i daje. Praznik je uvek razuzdanost, vanredno izobilje, radovanje jedno drugome, duševno-telesna gozba. Zaslužujemo zbunjenost tim izobiljem, bilo nam je u životu dovoljno i dosade, i čemera, a biće ih još. A što se onoga sveta tiče, ne možemo znati, da li će biti zanimljiv.

Đerđ Konrad

]]> http://www.ivanminic.com/885-neka-zivimo-svi-dokle-god-se-moze./feed/ 0 Kraj. Nema dalje. http://www.ivanminic.com/881-kraj-nema-dalje/ http://www.ivanminic.com/881-kraj-nema-dalje/#comments Thu, 12 Aug 2010 15:20:11 +0000 Ivan Minic http://www.ivanminic.com/?p=881 Kraj. Nema dalje. Uradio sam sve što sam mogao ili stigao da uradim.
Prvo sam sahranio iluzije. Onda ideje, pa ambicije. Zatim emocije i motive. Ostala mi je još nada.
Još nju da zaceprkam, pa da mirno napustim bojište.
Ali, kažu da ona umire poslednja. Ipak, nestace koji tren pre mene. Makar truncic vremena.
A onda cu i nju da pokopam i da okoncam zapoceto. Ne bih voleo da ostavim nešto nedovršeno.
Osetio bih se poraženim.

Siniša Dedeic

]]> http://www.ivanminic.com/881-kraj-nema-dalje/feed/ 1