Šta jedna osoba daje drugoj?

... July 31st, 2011 § 0 comments §

Šta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe, onog najdragocenijeg što ima, daje od svog života. Ovo ne znači nužno da ona žrtvuje svoj život za drugog, već da daje od onoga što u njoj živi; daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, od svog humora, svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga što u njoj živi. Davanjem svog života ona obogaćuje drugu osobu, pojačavajući svoju sopstvenu životnost pojačava osećaj životnosti drugog. Ona ne daje da bi primila; samo po sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajući, ona ne može a da nešto ne oživi u drugoj osobi, a to što je oživljeno povratno se u njoj odražava; u istinskom davanju ne može a da ne primi ono što joj se uzvraća. Davanje podrazumeva da smo i drugu osobu učinili davaocem i da zajedno delimo radost što je, zahvaljujući oboma, nešto zaživelo.

Erih From,”Umece ljubavi”

Ukrašcu tvoju senku

... July 28th, 2011 § 1 comment §

Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Ljubav je čiscenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.

Kroj – Mika Antić

Sa ovom osobom se osecam dobro

... July 25th, 2011 § 1 comment §

Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosadjujem, cak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosadjujem. Nikad mi nije dosadno.
Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o cemu razmišljaš. Razumeš?
Volim sve ono o cemu razmišljaš? Razumeš?
Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane.
Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari.
Cak se i zveri koji nas proganjaju lepo slažu medjusobno!
Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto.
Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao deciji zmajevi na vetru.
Ako me neko ne drži na uzicu… hoooop, odletim…
A cesto pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim…

Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osecam dobro..

Anna Gavalda

Kako je čudna ljudska sudbina

... July 22nd, 2011 § 1 comment §

“Kako je čudna ljudska sudbina. Da slučaj upravlja našim životima ili u svom najskrivenijem biću nosimo u sebi tajanstvenu silu koja nas u odlučujućim trenucima, neprimjetno gura lijevo ili desno kao da nesigurnim titrajem igle na kompasu, pipajući maglovite puteve budućnosti, neka udaljena, strašna sila privlači sebi naše treperave, sitne živote.

Možda je ta sila koja nas vreba negdje u beskonačnosti i mraku baš sama smrt.

Ljudski život ima dvije postaje; rođenje i smrt. Sve ostalo samo su neznatne mijene koje prelaze u ništavilo, postaju nevidljive uoči smrti kao što se sliva lišće kada izdaleka promatramo šumu.
Sve je to sasvim svejedno jer ćemo ionako umrijeti.

Ne traži posljednji uzrok stvari, ne istražuj njihovu tajnu jer je ona tamna i porazna.

Sjaj sitnih stvari je to – što životu daje toplinu.”

Lajos Zilahy, Voda nešto nosi

Slučajni susreti ne postoje

... July 19th, 2011 § 0 comments §

“Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slučajni susreti ne postoje. Ali, da li ćemo biti u stanju da primamo poruku, zavisi od toga kako ćemo odgovarati na ove susrete. Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trenutni problem, to ne znači da poruka ne postoji. To samo znači da smo je iz nekog razloga propustili.

Da li ti se ikada desilo da naletiš na nekog starog prijatelja ili poznanika, razgovaraš sa njim minit i nastaviš dalje, a onda ga ponovo sretneš istog dana ili iste nedelje? I šta obično kažeš?” Zanimljivo je što smo se ponovo videli, – nasmeješ se i nastaviš dalje.

Rukopis, medjutim, kaže da u takvoj situaciji moramo da se zauststavimo i da otkrijemo poruku koju ta osoba ima za nas, i poruku koju mi imamo za nju. Rukopis kaže da kada ljudi jednom budu shvatili takvu realnost, naši susreti će se usporiti i postati mnogo smisleniji.”

Celestino prоročanstvo – Dzejms Redfild

Ona je volela

... July 15th, 2011 § 0 comments §

Ona je volela kako on piše, i on je pisao.
On je voleo kako ona diše i ona je disala.

Stvorena da joj povlađuju, laskaju i lažu, a on je govorio šta misli i kad to boli, ne priznajući premoć lepote pred istinom. Od prvog dana.

Lepota je bogom dana a duh je srcem i umom stvaran. Pred njenom hrabrošću se poklonio, jer je ravna njemu bila. Imao je šta i naučiti od nje, iako mlađe i sa manje ožiljaka od borbi. Nauči da gubiš, da bi znala pobeđivati, govorio joj je, a učio je od nje posmatrajući je.

Strah je igrao u njenim očima dok je mirno disala. Voleo je kako diše. I njen mir. I iskru lucidnosti. Plamen u potaji izvire iz očiju koje sijaju dok govori. Sve i da ne čuje, samo te oči posmatrajući savršeno bi je razumeo. O tim slikama je pisao. Iz njenih očiju. Da sačuva trenutak. Jer, izgovoreno se brzo zaboravi.

I voleo je kako ona diše, a ona je disala ritmom koji voli.

Ona je volela kako on piše, i on je pisao, da bi videla njegovim očima svoje.

Saša Jovanović – Ona je

Ne bih to uradio da sam na njegovom mjestu

... July 13th, 2011 § 0 comments §

Prilično je teško i zamorno stvoriti spokojan život onda kada se suočavate sa svojim mentalnim navikama, problemima, životnim pitanjima, situacijama i složenostima života.

Koliko često ste rekli: “Ne bih to uradio da sam na njegovom mjestu”, ili: “Ne mogu da vjerujem da je to uradio.”, ili: “O čemu ona uopšte razmišlja?” Koliko često ste frustrirani, uznemireni, iznervirani, ili zabrinuti zbog stvari koje ne možete da kontrolišete ili gdje ne možete da pomognete a koje vas se ne tiču?

To ne znači da treba da izbjegavate da pomažete ljudima, već da znate kada da pomognete a kada da nekoga ostavite na miru. Nekada sam pripadao tipu ličnosti koja bi uskočila i pokušala da riješi problem a da se to od mene i nije tražilo. Ne samo da moji napori nisu bili plodonosni, već su skoro uvijek bili nepoželjni i, čak, odbijeni. Kada sam se oporavio od potrebe da se previše miješam u tuđe stvari, moj život je postao jednostavniji. I pošto ne uskačem tamo gdje mi nije mjesto, u mogućnosti sam da pomognem kada sam zaista potreban.

Gledati svoja posla ne znači jednostavno izbjegavati iskušenje da riješite probleme drugih. To takođe uključuje prisluškivanje, ogovaranje, pričanje iza leđa i analiziranje ili pokušavanje da procjenite druge ljude. Jedan od osnovnih razloga zašto se mnogi interesuju za mane ili probleme drugih ljudi je zbog podsvjesne potrebe da izbjegnu samoanalizu. Kada uhvatite sebe da se petljate tamo gdje vam nije mjesto, čestitajte sebi što imate dovoljno skromnosti i mudrosti da odustanete. Vrlo brzo ćete se osloboditi viška energije i usmjeriti vašu pažnju tamo gdje je zaista potrebno i važno.

Ričard Karlson

Čovek koji nikada nije zamislio svoje uništenje

... July 5th, 2011 § 0 comments §

Čovek koji nikada nije zamislio svoje uništenje, koji nikad nije ni naslutio da se može poslužiti konopcem, metkom ili otrovom, jeste ili okoreli robijaš ili crv koji gmiže po kosmičkoj strvini. Na ovom svetu sve nam može biti oduzeto, sve zabranjeno, ali nas niko ne može sprečiti u tome da sebe uništimo. Sva nam se sredstva nude, svi naši ponori na to nas pozivaju; ali svi naši instikti tome opiru. Ova protivrečnost razvija u našem duhu nerešivi sukob. U trenutku kada stanemo da razmišljamo o životu, i otkrijemo koliko je beskrajno prazan, nagoni već rukovode našim postupcima i određuju ih; oni koče polet našeg nadahnuća i širinu našeg oslobađanja. Kad bi nam, u času rođenja, svest bila jednaka onoj koju posedujemo pred kraj mladalačkog doba, više je nego verovatno da bi samoubistvo u petoj godini života bilo uobičajena pojava, ili čak pitanje poštenja. Ali mi se isuviše kasno budimo: preprečuju nam se godine ispunjene jedino postojanjem nagona, a oni se mogu samo čuditi zaključcima koje mi izvodimo iz naših razmišljanja i razočaranja. Stoga oni reaguju; međutim, pošto sada već imamo svest o svojoj slobodi, stičemo pravo na odluku koja je primamljiva baš zato što je ne koristimo. Njoj zahvaljujući prebrođujemo dane, i naročito, noći; nismo više jadnici, niti smo smoždeni nesrećom: raspolažemo najvišim pomoćnim sredstvom. Pa čak i ako ga nikada ne bismo upotrebili, ako bismo završili uobičajnim preminućem, i tada je to sredstvo dragocena pomoć u našoj napuštenosti: ima li većeg bogatstva od samoubistva što ga svako u sebi nosi?

Emile Cioran

Gde sam ja to?

Trenutno pregledate arhivu July, 2011 za Citati i po neka priča.