Zamisli život kao igru

... September 30th, 2010 § 0 comments §

Zamisli život kao igru u kojoj žongliraš sa pet kugli. Kugle predstavljaju rad, porodicu, zdravlje, prijatelje i čestitost. Sve kugle držiš u rukama. Onda jednog dana shvartiš da je rad – gumena kugla. Ako je ispustiš, odskočiće ti natrag. Ostale četiri kugle – porodica, zdravlje, prijatelji i čestitost – napravljene su od stakla. Ako ispustiš neku od njih nepovratno će se okrznuti, izgrebati, možda čak i slomiti. Tek kada istinski pronikneš u suštinu priče o pet kugli, stvorićeš osnovu za životnu ravnotežu.

Dzejms Peterson – Suzanin dnevnik za Nikolasa

Nikada se nije potpuno predavao svojim osećanjima

... September 21st, 2010 § 0 comments §

Nikada se nije potpuno predavao svojim osećanjima, jer je uvek jedan deo, veći, čuvao za sebe, umanjujući svaku vrednost onim retkim trenucima nežnosti. Nikada on nije preda mnom sasvim otkrio svoju dušu. Uvek kada bih pomislila da mi je pošlo za rukom da prodrem do srži njegovog bića, on bi me odgurnuo ili nekom šalom ili pokretom. I tako bi ponovo izmakao mojoj pažnji. Zaista je bio savršeno nepostojan. Služila sam mu više kao objekat za eksperimentisanje, i možda sam ga baš zato tako pokorno i predano volela.

Alberto Moravija, “Rimljanka”

Kako je dobro i istinito to sto si mi pisala

... September 14th, 2010 § 0 comments §

Kako je dobro i istinito to sto si mi pisala, i kako bolno odjekuje tvoja ljubav, poput vecitog jada, poput vecitog prekora. Ali ti si na dobrom putu kada meni, a i samoj sebi, priznajes svako osecanje svog srca. Ali nemoj ni jedno osecanje nazvati malim, ne nazivaj ni jedno nedostojnim! Dobro je, veoma dobro svako, pa i mrznja, i zavist, i ljubomora, i svirepost. Ne zivimo ni od cega drugog doli od nasih bednih, lepih, predivnih osecanja, i ako bilo kome medju njima nanosimo nepravdu, to je zvezda koju smo ugasili…

Srecan je ko ume da voli – Herman Hese

Kao da je nasao i poznao nesto znano i davno izgubljeno

... September 6th, 2010 § 0 comments §

Kao da je nasao i poznao nesto znano i davno izgubljeno, kajmakam je zastao pred tom lepotom. Zagasita belina koze sakrivala je potpuno mocni krvotok, i samo se u ostroj crti, naglo, bez najmanjeg prelaza, prelamala u tamnu rumen usana ili se polako pretvarala u jedva primetno rumenilo oko nokata i oko uha. Celo to veliko skladno telo, svecano u svom miru, sporo u pokretima kao da je zamisljeno samo o sebi, bez zelje i potrebe da se ravna prema drugima, kao bogata carevina: dovoljna sama sebi, nema sta da sakriva i nema potrebe da ma sta pokazuje, zivi u cutanju i prezire tudju potrebu za govorom…

Jelena, zena koje nema – Ivo Andric

No zašto da se brineš, zašto da se uzrujavaš?

... September 1st, 2010 § 0 comments §

No zašto da se brineš, zašto da se uzrujavaš? A on se nije ni brinuo niti uzrujavao, sve dok nije ova žena došla u njegov život. Bio je gotovo deset godina stariji od nje. Ali bio je hiljadu godina stariji po svome iskustvu, jer je počeo s dna. Njegova je veza postajala sve uža. On je već naslutio dan, kad se već neće moći otkačiti od nje i kad će morati započeti zajednički život:
Jer ljubavni okovi se teško kidaju!
A šta onda? Šta onda? Mora li on otpočeti opet, ni s čim, odakle bi otpočeo? Mora li u to uplesti tu ženu? Mora li započeti strahovitu svađu s njenim ubogaljenim mužem? I isto tako strašnu svađu s svojom grubom ženom, koja ga je mrzela? Kakve li nevolje! A on nije više mlad, već je samo rad živeti. Osim toga nije ni iz bezbrižnog soja. Svaka gorčina, svaka gorčina ga je vređala: a tek žena!

Dejvid Herbert Lorens, „Ljubavnik ledi Četerli“

Gde sam ja to?

Trenutno pregledate arhivu September, 2010 za Citati i po neka priča.