Mi vladamo samo onim sto razumemo.

Beskonacno zgusnjavanje: mera slobode.
Mi smo slobodni samo u odnosu na ono cime vladamo.
Mi vladamo samo onim sto razumemo.
Mi razumemo samo ono sto posedujemo.
Mi posedujemo samo ono sto sadrzimo.
Mi sadrzimo samo ono sto smo sazeli, zgusnuli, sveli na atom, na ideju.
Duh, dakle, mora da sadrzi prirodu da bi bio slobodan u odnosu na nju; a on je slobodan u odnosu na sam duh samo u srazmeri sa svojim duhovnim zgusnjavanjem.
Sama tacka sadrzi citav prostor; prvo potencijalno, a naposletku i stvarno

Amijel

Mi stupamo u svet bez prethodne najave

Mi stupamo u svet bez prethodne najave, manifestujemo se pre nego što postanemo svesni manifestovanja.
Postoji prvobitno sopstvo, ili, ako vam se tako više dopada, prvobitna duša.
Možda je, kao što je Gete sugerisao, duša pozorište u kojem se Priroda pokazuje, jedino takvo pozorište koje ona ima. A u tome ima smisla kada pokušate da objasnite neke vrste strasnog posmatranja – posmatranja rodaka, na primer.
Kada bi to bilo tek posmatranje u uobicajenom smislu reci, cemu bi ono vredelo? Ali ako je izraženo recima :“Kakav je Covek, tako vidi. Kako je Oko uobliceno, takve su njegove moci“, to je vec druga stvar.
Kada sam (…) pomislio šta bi bestelesno oko Vilijema Blejka negde iznad nas moglo da vidi, prizivao sam svoju fundamentalnu perspektivu, perspektivu osobe koja prihvata iskrivljenost u obicnom nacinu gledanja, ali koja nikad nije izgubila obicaj da sva istinski znacajna posmatranja pripisuje onom prvobitnom sopstvu ili duši.

Saul Bellow

Pogledaj dom svoj andele

…neki kamen, neki list, neka nepronadena vrata; nekog kamena, nekog lista, nekih vrata: Isvih zaboravljenih lica.
Goli i sami došli smo u izgnanstvo. U njenoj mracnoj utrobi mi nismo znali lice naše
majke; iz tamnice njenog tela došli smo u neiskazanu i nesaopštivu tamnicu ovoga sveta.
Ko od nas poznaje svog brata? Ko je od nas sagledao u srce svoga oca? Ko od nas nije ostao zauvek zatocen u tamnicu? Ko od nas nije zauvek stranac i sam?
O pustoši gubitka, u vrelim lavirintima, izgubljen, medu sjajnim zvezdama na ovom najzamornijem tavnom ugarku, izgubljen! Secajuci se nemo, tražimo silni zaboravljeni jezik, izgubljeni kraj staze u nebo, neki kamen, neki list, neka nepronadena vrata. Gde? Kada?
O izgubljeni i vetrom oplakivani, duše, vrati se.

(Pogledaj dom svoj andele – T. Vulf)

Idi kuda te srce vodi

Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti nacin; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje.

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

– Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:

– U kom zivotu smo se vec sreli?
– U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.

U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.

Sussana Tamaro – „Idi kuda te srce vodi“