Zasto to prodajes?

-Dobar dan, rece mali princ.
-Dobar dan, rece trgovac.
To je bio trgovac savrsenih pilula koje gase zed. Covek proguta jednu nedeljno i ne oseca vise potrebu da pije.
-Zasto to prodajes? upita mali princ.
-To je velika usteda u vremenu, rece trgovac. Strucnjaci su proracunali. Covek ustedi pedeset tri minuta nedeljno.
-A sta radi za tih pedeset i tri minuta?
-Radi sta hoce.
„Kad bih ja imao, rece u sebi mali princ, kad ja imao slobodnih pedeset tri minuta, uputio bih se sasvim lagano nekom izvoru…“

Antoan de Saint-Exupery
Mali Princ

Few more moments…

„You smell that? Do you smell that? Napalm, son. Nothing else in the world smells like that. I love the smell of napalm in the morning. You know, one time we had a hill bombed, for
twelve hours. When it was all over I walked up. We didn’t find one of ’em, not one stinkin’ dink body. The smell, you know that gasoline smell, the whole hill. Smelled like – victory.
Someday this war is gonna end.“

Apocalypse Now

„Pussy, pussy, pussy! All pussy must go. At the Titty Twister we’re slashing pussy in half!
This is a pussy blow out! Make us an offer on our vast selection of pussy!
We got white pussy, black pussy, Spanish pussy, yellow pussy, hot pussy, cold pussy, wet pussy, tight pussy, big pussy, bloody pussy, fat pussy, hairy pussy, smelly pussy, velvet pussy, silk pussy, Naugahyde pussy, snappin’ pussy, horse pussy, dog pussy, chicken pussy, fake pussy! If we don’t have it, you don’t want it!“

From Dusk Till Down

Cudne li planete!

Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine planine koje je dotada poznavao bila su tri vulkana koji su mu dopirali do kolena. A ugasenim vulkanom sluzio se kao stolicicom. „Sa jedne visoke planine kao sto je ova, pomisli on u sebi, obuhvaticu pogledom celu planetu i sve ljude…“ Ali je primetio samo ostre kamene vrhove.
-Dobar dan, rece on za svaki slucaj
-Dobar dan… dobar dan… dobar dan… odgovori odjek.
-Ko ste vi? upita mali princ.
-Ko ste vi… ko ste vi… ko ste vi… odgovori odjek.
-Budite mi prijatelji, ja sam sam, rece on.
-Ja sam sam… ja sam sam… ja sam sam, odgovori odjek.
„Cudne li planete! pomisli on tada. Sva je suva i siljata i sva slana.
I ljudi nemaju maste. Ponavljaju ono sto im se kaze… Kod kuce sam imao jednu ruzu: ona je uvek govorila prva…“

Antoan de Saint-Exupery
Mali Princ

Movie moments..

„Sorry boys, all the stitches in the world can’t sew me together again.
Lay down… lay down. Gonna stretch me out in Fernandez funeral home on Hun and Ninth street. Always knew I’d make a stop there, but a lot later than a whole gang of people thought… Last of the Moh-Ricans… well maybe not the last. Gail’s gonna be a good mom… New improved Carlito Brigante… Hope she uses the money to get out.
No room in this city for big hearts like hers… Sorry baby, I tried the best I could, honest… Can’t come with me on this trip, Loaf. Getting the shakes now, last call for drinks, bars closing down… Sun’s out, where are we going for breakfast? Don’t wanna go far. Rough night, tired baby… Tired…“

Carlito’s Way

„Choose life. Choose a job. Choose a career. Choose a family. Choose a fucking big television. Choose washing machines, cars, compact disc players and electrical tin openers. Choose good health, low cholesterol, and dental insurance. Choose fixed interest mortgage repayments. Choose a starter home. Choose your friends. Choose leisurewear and matching fabrics. Choose DIY and wondering who the fuck you are on a Sunday morning. Choose sitting on that couch watching mind-numbing, spirit crushing game shows, stuffing junk food into your mouth. Choose rotting away at the end of it all, pishing your last in a miserable home, nothing more than an embarrassment to the selfish, fucked up brats you spawned to replace yourself. Choose a future. Choose life… But why would I want to do a thing like that? I chose not to choose life. I chose somethin’ else. And the reasons? There are no reasons. Who needs reasons when you’ve got heroin?“

Mark „Rent-boy“ Renton, Trainspotting

Uvela ruza

Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da necu naci vernije, istrajnije i ropskije ljubavi od tvoje: znao sam da bi me negovala i cuvala kao ocinji vid… Znao sam ja sve to, pa ipak… Da, nisi i ti bila bogata, iz znane kuce, i nisi bila visa od mene. Pece me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta, umoren i obuzet sumnjom da mozda necu ono biti cemu tezim, koliko puta, kazem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san.

. . .

Nisi se udala. Svi su znali zasto neces, i vise ti se svetili nego sto su te sazaljevali. I ja sam znao, ali sam cutao. Nisam znao sta da radim. Nisam hteo da te dam drugome, da tu tvoju lepotu, milinu, ljubav i srecu ima. Bilo mi je tesko i mucno pri pomisli da ce te drugi grliti i ljubiti; da ce drugi piti ljubavi iz tebe, tog cistog, jos neproteklog izvora… A ovamo? Da nije bilo te tvoje slepe predanosti, poverenja i ljubavi, ja bih znao sta da radim. Ali ti? Nisam te smatrao za visu no ostale, ali ipak si bila nesto drugo, nesto sto me je sprecavalo da postupim kao sa ostalima. Borio sam se, mucio, lomio, i topio gledajuci te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek procvatu…

Borisav Stankovic

Pismo Glava

   Kakav bi zivot i bio da u njemu nema svacega pomalo. Malo radosti, da bi posle tuga izgledala jos veca, pa malo tuge, da bi posle radost mogao da cenis. Malo pravde, malo nepravde, pa se to nekako izdjednaci: jednom dobijes vise neg sto ti treba, pa ne sme da ti bude zao posle kad dobijes manje neg sto ti po zasluzi pripada.
Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori lazi, a zrtva obmane
je najcesce obmanjivac. Nikog covecic radije ne laze nego samog
sebe, najvise lazi izmislja da bi sebi nesto zatajio ili sebi
nesto drugo predstavio.
Sto covek moze ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje!
Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune case zuci koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot nesto sjajno, ko sto mlad covek misli, zivot ti je tu da ga prozivis, nista vise sa njim ne moz da uradis. Bas kad hoces da ga silujes i pravis boljim na snagu i uz inat, on se dzilitne i klepi te. Budi miran i uci se da uzivas u onom sto ti daje, malo je, ali jedino je sto u njemu postoji.
Kada gnev prodje, ocajanje nastupi, a iz ocajanja samo gnev te izvesti moze.

Slobodan Selenic

Kao i magle sto su lebdele nisko

   Ono sto je ostalo kod kuce, poce, u secanju njihovom, kao u dusi Isakovicevoj, da se razliva i da nestaje kao dim. Gledajuci pred sobom sve vise brda, ravnica barovita sa koje podjose, dodje im kao san, sa svim svojim bunarima i oborima. Kao i magle sto su lebdele nisko, nad poljanama i nestajale iz njih, raskidase se, u njihovim mislima, i slike njihovih zena i dece.
Kao i u dusi Isakovicevoj, i u njihovim dusama nastade praznina. Kuce i kucista zaboravise, na zene i decu vise nisu mislili, a svoju muku ipak osecahu sve jace. Bi im mrsko da zive i mrsko da se secaju svojih na domu. Natrag, nisu verovali da ce se ikad vratiti. Mozgovi im zatupese i ni lica svojih najmilijih vise nisu umeli da sagledaju u zatvorenim svojim ocima, pod sklopljenim zazarenim ocnim kapcima, sa licem izmucenim od tih unutrasnjih bolova i patnja, vise nego od hoda i zamora.
Obesni i razjareni pri polasku, postadose snuzdeni i ponizni kad su odmicali u tudjinu. Nisu vise imali snage da lome i krhaju i ne usudjivahu se vise da diraju zene. Zbijeni u gomilu, stajahu na sred sela, stidljivi. Bratimili su se i sprijateljili sa svakim ko im je prisao, bojazljivo i snishodljivo. Nikad pitomiji vojnici ne prodjose tuda.

. . .

Ziveci tim strasnim zivotom, po volji tudjoj, zar nije, kao rascerecen, ostavljao komade svoga bica, nataknute na razne kuce, u krajevima kud mu noga nikada vise nece krociti? Zar se nije navikao da gleda tako, kao da je vidljivo nevidljivo, a nevidljivo vidiljivo i da prodje tamo gde bi bio rado ostao, a da ostaje tamo otkuca bi bio rado posao? Ne samo posle smrti sto nece vise moci dolaziti tamo gde mu je bilo dobro i gde ga cekahu rado, nego vec ni sada, za zivota, nije mogao da se vrati u mesta gde je proziveo po desetinu godina, pa je hteo i da ostane. Osetio on, ne osetio, najneznije budjenje proleca, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod trvdjavom Oseka, ili najtisu tisinu veceri, pod gradom Varadinom, gde se bese naselio, niko ga za to nije pitao. Ni tamo, ni onamo vise ne vodi njegov put, nego na sasvim drugu stranu, po tudjoj volji. Sa onom strasnom ranom sto mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, lezao nepomican nad utokom Dunava, lebdeci izmedju zivota i smrti, u oku sa zutom svetloscu razlivene vode, peska i vrhova jablanova? Kroz tri godine, kada je onuda prolazio nisu mu se vise secali ni imena, a jedna Vlahinja, koju je narocito voleo, i placao, nije ga ni poznala.

Seobe – Milos Crnjanski

Da li je ljubav bolest?

Da li je ljubav bolest? Jeste, al’ neprelazna. Mozete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.
Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su vec voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.
Juce je neko nasao ono sto nije tražio. Ono sto je on tražio nasao je neko drugi.
Muž je ime za onoga koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela nekog drugog a udala se za vas.
Ako mozete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne mozete, volite ih samo malo. Ako ni to ne mozete, volite ih mnogo ali kratko.
Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom živi.
Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokusajte jednom da volite one koji vas vole.
Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
Jutros je jedan mladic u tramvaju izgubio pamet. Molimo malu, pegavu plavusu da je vrati. Posle je mogu i zajedno koristiti.

Dusko Radovic

Tvoja i moja misao

Tvoja misao je drvo duboko ukorijenjeno u tle tradicije cije grane rastu u snazi neprekidnosti.
Moja misao je oblak koji se krece u prostoru. Ona se preobraca u kapljice koje, kada padnu, obrazuju potok koji pjeva svojim putem do mora. Zatim, on se dize kao para prema nebu.
Tvoja misao je tvrdjava koju ni munja ni oluja ne moze da potrese.
Moja misao je njezan list koji se povija u svakom pravcu i nalazi zadovoljstvo u svome svijanju.
Tvoja misao je stara dogma koja ne moze tebe da izmjeni niti je ti mozes izmjeniti.
Moja misao je nova i ona me ispituje i ja nju ispitujem jutrom i vecerom.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.
Tvoja misao ti dopusta da vjerujes u nejednaku borbu jakih protiv slabih i da prefinjeni podvaljuju prostim ljudima.
Moja misao radja u meni zelju da kopam zemlju sa svojom motikom, da zanjem sa mojim srpom, da svoj dom gradim od kamena i maltera, da moju odjecu tkam od vunenih i lanenih niti.
Tvoja misao te nagoni da se vezujes za bogatstvo i uglednost.
Moja nalaze da se pouzdam samo u sebe.
Tvoja misao podrzava slavu i pokazivanje.Moja me savjetuje i moli da odbacim uvazenost i da je smatram zrncem pjeska bacenim na obalu Vjecnosti.
Tvoja misao u tvoje srce usadjuje drskost i nadmocnost.
Moja u meni usadjuje ljubav za mir i za nezavisnost.
Tvoja misao stvara snove o palatama sa namjestajem od sandalovine prosarane sa draguljima i posteljama nacinjenim od upredenog svilenog konca.
Moja misao govori njezno na moje usi: „Budi cist u tijelu i duhu cak i ako nemas gdje da spustis svoju glavu.“
Tvoja misao te podstice da tezis za titulama i polozajima.
Moja me bodri na skromnu sluzbu.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.
Tvoja misao je drustvena nauka, vjerski i politicki rjecnik.
Moja je prosto nacelo.
Tvoja misao govori o zeni lijepoj, ruznoj, cednoj, bludnici, inteligentnoj i glupoj.
Moja u svakoj zeni vidi majku, sestru i kcer svakog covjeka.
Predmet tvojih misli su lopovi, zlikovci i ubice.
Moja iskazuje da su ti lopovi proizvod monopola, da su kriminalci potomci tirana, a da su ubice srodne ubijenima.
Tvoja misao opisuje zakone, sudove i kazne.
Moja objasnjava, da kad covjek pravi zakon, on ga ili prekrsava ili mu se pokorava. Ako postoji jedan osnovni zakon, mi smo svi jedno pred njim. Onaj ko prezire bijednika, sam je bijednik. Onaj, ko uzdize svoj prezir prema grijesnima, uzdize svoj prezir prema cijelom covjecanstvu. Tvoja misao je upucena na vjestaka, umjetnika, intelektualca, filozofa, svestenika.
Moja govori o onima koji vole, koji su njezni, iskreni, casni, pravicni, ljubazni i o mucenicima.
Tvoja misao podrzava judaizam, bramanizam, hriscanstvo, islam.
U mojoj misli ima samo jedna univerzalna religija ciji su razliciti putevi samo prsti voljene ruke Vrhovnog Bica.
U tvojoj misli postoji samo pojam bogatog, siromasnog ili prosjaka.
Moja misao drzi da nema bogatih vec samo covjekov zivot; da smo svi mi prosjaci i da ne postoji dobrotvor osim samog zivota.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.
Prema tvojoj misli, velicina naroda lezi u njihovoj politici, njihovim partijama, njihovim konferencijama, njihovim savezima i raspravama.
Ali moja proglasava da znacaj naroda lezi u radu – rad na polju, rad u vinogradu, rad na razboju, rad u stavaonici, rad u majdanu, rad na sjeci drveta, rad u uredu i u stampi.
Tvoja misao drzi da je slava naroda u njihovim herojima. Ona pjeva u slavu Ramzesa, Aleksandra, Cezara, Hanibala i Napoleona.
A moja tvrdi da su pravi heroji Konfuchije, Lao Ce, Sokrat, Platon, Abi Taleb, El Gazali, Dzalal Eddin-el Rumi, Kopernik i Paster. Tvoja misao vidi moc u armijama, topovima, bojnim brodovima, podmornicama, avionima i otrovnim gasovima.
Ali moja tvrdi da moc lezi u razumu, odvaznosti i istini. Ma koliko jedan tiranin da istraje, on ce na kraju izgubiti.
Tvoja pravi razliku izmedju praktichara i idealista, izmedju dijela i sjeline, izmedju mistichara i materijaliste.
Moja shvata da je Zivot jedan i da se njegove tezine, mjere i tabele ne podudaraju sa tvojim tezinama i mjerama. Onaj za koga ti pretpostavljas da je idealist moze biti praktichan chovjek.
Ti imas svoju misao i ja imam moju.
Tvoja misao se zanima za rusevine i muzeje, mumije i okamenjene predmete.
Ali moja lebdi u oblacima i izmaglici koja se stalno obnavlja.
Tvoja misao je ustolicena na lobanjama: Posto se ti njome ponosis, ti je, takodje, velicas.
Moja misao luta po tami i dalekim dolinama.
Moja misao vise voli bol smrti nego tvoju muziku i igranje.
Tvoja misao je misao ogovaranja i laznog zadovoljstva.
Moja je misao o onome koji je izgubio svoju zemlju, koji je tudjinac u svom narodu i usamljen medju rodjacima i prijateljima.
Ti imas tvoju misao i ja imam moju.

Khalil Gibran