Ono što me je snažno privlačilo

Ono što me je snažno privlačilo nije neka spoljna lepota koja se može meriti opštim kriterijumima ili količinom, već ono nepromenljivo, što se nalazi duboko unutra. Kao što neki ljudi potajno vole oluje, zemljotrese ili nestanak struje, tako ja volim to nešto neopipljivo što mi upućuju pripadnice suprotnog pola. Nazovimo to magnetizmom. To je sila koja te hteo ne hteo, ščepa i usisa. Ta sila bi se najpre mogla uporediti sa mirisom parfema. Možda čak ni onaj koji se bavi spravljanjem parfema ne bi mogao da objasni kako se stvara miris koji poseduje takav magnetizam. Ni nauka ne može to da objasni. Jedan miris privlači možda pedeset od sto ljudi, a neki drugi miris verovatno privlači onih preostalih pedeset. Ipak, na svetu postoje i mirisi koji silovito privlače samo jednog ili dva čoveka. To su posebni mirisi, a ja sam imao moć da ih iz daljine jasno namirišem. Znao sam da su mi sudjeni. Tim devojkama sam hteo ovo da kažem: Slušaj, ja znam! Možda niko drugi nije shvatio, ali ja – jesam! 

Haruki Murakami, „Južno od granica, zapadno od sunca“

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

One thought on “Ono što me je snažno privlačilo”

  1. Murakami je sjajan! Moram da podelim jedan njegov citat o ljubavi. Nadam se da nije problem što je na engleskom, ali nemam Norvešku šumu prevedenu na srpski jezik.

    Evo ga:

    It might go well, or it might not. But love is like that. When you fall in love, the natural thing to do is give yourself to it.That’s what I think. It’s just a form of sincerity.

    ~Haruki Murakami (Norwegian Wood)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *