Nase uspomene, misli, osecanja mora biti da oduvek imaju boraviste u drugim svetovima i ne zavise bas mnogo od nas ovde. Jer vise lice(ma kakve da su) misli dva razna coveka jedna na drugu, no covek i njegova rodjena misao medjusobno.
Covek nama je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naidje druga; ljustite i ocekujete bog zna sta, a kad dodjete do kraja,na dnu ne nadjete nista.
Jer, ne kupamo mi samo telo. Kupamo i uspomene ne bismo li ih povremeno ocistili. Ali,posto su uspomene zemlja, kao i mi sami, s njima se desava u kupanju sto i kad pokvasis zemlju – postaju blato.
Milorad Pavic – Predeo slikan cajem
