Kalina Pesma nikada potpuno ne nestaje. To je za mene zvucna podloga poput raštimovane muzike sa loše podešene radio-stanice.
Jos sanjam o tome kako prelazim preko blatnjave pustoši sa sivo umotanim telima pod nogama dok daleki dimnjaci šalju plamenove uvis da ližu niske oblake.
U nekim nocima vetar jaca i ja ustajem, odlazim do prednjeg prozora brvnare, gledam u crnilo i cujem grebanje šest udova na kamenu napolju. Cekam tada, ali suvonjavo lice sa gladnim ustima i žednim ocima ostaje skriveno u tami, zadržano… cime? Ne znam.
Ali Kalina Pesma i dalje se peva.
Dan Simmons
Pesma Boginje Kali
