Šta ću biti kad porastem

Ja kad pojastem vojio bi da budem oficij. Vojio bi i da kad ja pojastem imamo deset vojski, a ne samo tji. Onda bi sva djeca mogja bit oficiji. To je naajboi poso.
Kad je mij, ništa ne jadiš, samo se igjaš na kompjuteijima i simulatojima i vježbaš gadjanje, i pjimaš platu i ideš na dežujstva, i zajebavaš jegjute i imaš naaajboje vozne pajkove u djžavi, i sve te cuje gjedaju.
A kad je jat, onda sjediš u nekoj kancejajiji, i šajaš po mapama, i pišeš najedjenja, a oni što su se zajebaji pa postali inžinjeji i pjofesoji, oni mojaju da ti čiste čizme i da čuvaju stjažu, i da idu u jujiš kad tebi tjeba ojden ili unapjedjenje.
Oficij u jatu ima svog šofeja i gojiva kojko mu tjeba, i uvijek ima naaaajboju unifojmu i naaaajboje čizme i kobasice i uvijek spava u kjevetu, a oni što su se zajebaji pa postaji ajhitekte i magistji i doktoji, oni jedu jižu i imaju sve podejano na sebi.
Kad je mij, oficiji ništa ne mojaju da jade a imaju sigujnu pjatu i imaju najboje zdjavstveno sigujanje, a svi djugi koji mojaju da jade nemaju sigujnu pjatu i mojaju da dignu kjedit da pjate doktojima pjegjede.
Vojio bi da uvijek imamo puuuno puuuno nepjijateja, jej su nepjijateji oficijima najboji pjijateji.

Nenad Velickovic

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *