“Da imam foto aparat”, rekao sam, “slikao bih te svakoga dana. Tako bih zapamtio kako si izgledala svakoga dana svoga zivota.”
“Izgledam isto.”
“Ne, ne izgledaš. Sve vreme se menjaš. Svakog dana pomalo. Da mogu, sacuvao bih sve to.”
“Ako si toliko pametan, kako sam se danas promenila?”
“Postala si malo srecnija i takode, malo tuznija.”
“Kako znaš?”
“Razmisli malo. Nije to tako kod svakoga, znaš. Neki ljudi, kao na primer tvoja sestra, postaju samo srecniji i srecniji svakoga dana. A neki ljudi, kao Bejla Aš, postaju samo tuzniji i tuzniji. A neki ljudi, kao ti, postaju oboje.”
“A šta je sa tobom? Da li si ti najsrecniji i najtuzniji sada nego što si ikada bio?”
“Naravno da jesam.”
“Zašto?”
“Jer me ništa ne cini srecnijim i ništa me ne cini tuznijim više nego ti.”

Nikol Kraus “Istorija ljubavi”

August 24th, 2008 | Mental notes | Word Count: 128