Cesto sam tada pomisljao, da su me naterali da zivom u nekom supljem panju i da se nicim ne bavim do da gledam u rascvetalo nebo nada mnom - ja bih se na to malo-pomalo navikao. Cekao bih na prolaz ptica ili na susrete oblaka kao sto sam ovde iscekivao cudne masine mog advokata, i kao sto sam, u jednom drugom svetu, strpljivo cekao subotu da bih stezao Marijino telo. Medjutim, kad se bolje razmisli, ja se nisam nalazio u suvom stablu. Bilo je nesrecnijih od mene. To je uostalom bila jedna od maminih misli, i ona je cesto ponavljala, da se na kraju krajeva covek na sve navikne.

Alber Kami

May 9th, 2008 | Mental notes | No comments

Tvoje mi oci ne daju mira, kad bi znala koliko cesto mislim na tebe…
Zamišljam nas u sobi sa širokim ležajem, upaljenim svecama i blagim osvetljenjem kako se lagano ljubimo i milujemo. Oboje smo u poluležecem položaju, gotovo goli, ali, ti imas povez preko ociju…
Milujem te i spuštam na krevet. Predivna si dok ležiš sa malo privucenim nogama. Gledam te dok ti se grudi ubrzano podižu i spuštaju. Gledam te i kao da sam hipnotisan, ne mogu da skrenem pogled sa tvog tela… Ne znam šta me više uzbuduje…
Okrecem te kao lomljivu figurinu i sad ležiš na ledima, zabacujuci glavu ka desnom ramenu… Ne vidiš me ali me osecaš. Znam da osluškuješ moje ubrzano disanje koje ti otkriva na koji nacin reagujem na tvoje telo… Ovaj trenutak zamišljam od prvog dana kad smo uspostvili kontakt i kad sam video tvoje prelepe usne i oci.
Lagano te milujem, prsti mi klize po tvomm vratu sklanjajuci ti kosu. Osecaš moje nokte kako ti lagano klize niz kicmu i znaš da ostavljaju crvene tragove koji nestaju gotovo u trenutku. Milujem te …..
Kao da imamo sve vreme ovoga sveta…

Ben Ilije

May 7th, 2008 | Mental notes | No comments