Da, neki put se najdrskija misao, misao na prvi pogled nemogucna, toliko jako ucvrsti u glavi da je covek najzad smatra kao nesto ostvarljivo…I ne samo to: ako je ta ideja u vezi s nekom jakom, strasnom zeljom, onda je covek, bogami, smatra, na kraju krajeva, kao nesto fatalno, neizbezno, unapred odredjeno, kao nesto sto nikako ne moze da ne bude, sto se mora dogoditi. Moze biti da je u vezi sa tim jos nesto, nekakva kombinacija predosecanja, neko neobicno naprezanje volje, samootrovanje svojom sopstvenom mastom; ili mozda jos nesto drugo, ne znam…
Kockar, Dostojevski
February 25th, 2008 | Mental notes | Word Count: 94
Kako su prekrasni ljudi koji imaju drske misli, koji imaju snage da se drznu, da se otrgnu od svega i sveta oko njih!
Kako su dražesni oni koje razdiru strasi i kidaju želje…o, oni znaju šta je život i žive ga do poslednjeg udisaja vazduha i poslednje kapi krvi.
Za njih je ljubav uvek ili život ili smrt, novca ili ima ili nema…
O kako su prelepi ljudi koji su ili zločinci ili pravednici, oni koji zaziru od sredine!
Comment by Livi — March 4, 2008 @ 1:08 pm