Imale smo toliko lijepih a i ruznih trenutaka u zivotu.Upoznala sam je kad joj je bilo najteze,prekinula je sa momkom za kojeg se namjeravala udati.Satima smo pricale o istoj temi ,ponavljale se,a ona je patila,mrzila zivot,nije imala volju nizasto…Dok sam radila razmisljala sam „sta trebam da uradim da joj vratim osmijeh na lice?“.Bilo mi je stalo do njene srece,ne znam zasto,vjerovatno zato sto sam je zavoljela,uzivala sam u nasim trenucima iako smo bile dva razlicita svijeta.Ja vjecni optimista,a ona pesimista.Medutim,nenadano sam izgubila mamu,nebo mi se srusilo na glavu,mislila sam da cu umrijeti.Nocima nisam mogla spavati,plakala sam,gubila volju za sve…ali znala sam da moram biti jaka zbog svog brata.Nazalost,moja prijateljica nikad nije dosla da me pita kako se osjecam?A toliko mi je trebala.I dok bih sa njom pricala u rijetkim trenucima,nisam znala sta joj trebam reci?Ja sam se davala u prijateljstvu,dijelila bol sa svojim prijateljima,bila tuzna kad i oni ali sad…kad mi trebaju ja sam prokleto sama.I vise nisam sigurna da li postupam ispravno?Mozda se trebam vise bazirati na sebe nego na druge ljude???

Ja imam frendicu najbolja mi je stvarno…
uvijek sam bila tu za nju i zrtvovala sebe milion puta..sinoc sam joj rekla da imam grupu erreway i ona me nije shvatila,
nedruzimo se a ona mi je poslala cudan mail kako to nisam trebala uradit da me ona htjela pitat da imamo ozbiljnu grupu…ona je vec imala nesto kao grupu ali i blizu ozbiljno…da sam je pitala da imamo grupu tada kad sam je osnivala,rekla bi neznam,tamo vamo….sad nerazumjem sto sam se zalagala za nju toliko kad ona cek i ne zeli da me razumije??Zasto uvijek izgubim ono sto najvise volim??Jesu li svi shvatila da sam naivna i dobra pa me svi koriste??help…mery_lutkica@hotmail.com

I ja imam prijateljicu…iskrenu i pravu.Poznajemo se već više od tri godine ali smo se tek unazad nekoliko mjeseci stvarno skužile i nekako sam uz nju shvatila koliko sam truda i vremena potrošila na neke krive ljude za koje sam mislila da su prijatelji.“Otkrila“ mi je da i ja nešto vrijedim i da je i moje mišljenje bitno…
Nisam htjela o ovome pisati ali nisam mogla a da ju ne spomenem.
Ono na što sam se htjela osvrnuti su nova prijateljstva.Nedavno sam upoznala neke nove ljude koji su me stvarno „očarali“,puni su energije i života,i naprosto sam se prepustila osjećajima.Naravno,družimo se i jednim dijelom su me prihvatili,drugim dijelom to su još uvijek površni odnosi.Znam da je vjerovatno prerano da bi jedni drugima otkrivali dušu ali…ja sam spremna.Svjesna sam da se na silu ne može postići ništa i da ću ih samo otjerati ako pokušam forsirati…oni su jedan od razloga zbog kojeg sam pronašla ovu stranicu…smiješno ali tražila sam „formulu“ za prijateljstvo…
… Prijateljstvo se ne bira,ono biva ko zna zbog cega kao ljubav…
Na kraju,ja ipak imam prijateljicu…trebalo je tri godine da to shvatimo ali vrijedilo je…

e pa meni se dogodilo nesto cudno…imala san 2 najbolje prijateljice..stavrno na pocetku smo bile predobre…sve smo medusobno govorile…ali onda su se njih dvi pocele minjat…povlacit u sebe…i nisu vise bile one osobe koje su mi bile najbolje prije…i to nisan primjetila samo ja…nego i cila nasa ekipa…i jednog dana smo se jednostavno posvadale…one su se odvojile od nas…jos smo nekoliko puta pokusale se pomirit…al vidili smo da to neide…mislin meni je zaj ove jedne jer stvarno znan da je dobra osoba…al se cilo vrime povlaci za ovom drugom…
i tako misec dana je proslo…i sad je pocela skola…jedna osoba iz ekipe…koja je i prije govorila da se nezeli posvadat sa njima…pocela je dovodit njih dvije na mista di mi izlazimo…i tako su se oni sprijateljili jos vise…al mene nebi bilo briga za to…da nije moj…mozda cak i najbolji prijatelj…odjednom postao dobar sa njima…ja san imala osjecaj da njemu mogu sve rec…i govorila san…i on je znao kako sam se osjecala kad smo se posvadale jer je i on prosa isto…a sad je sa njima super…ka da se nista nije dogodilo…i meni je toga zaj…i jos misli da san ja ljuta na njega…ja nisan ljuta samo san razocarana…jer od tada mi se nije ni posteno javia a ni objesnio zasto je prominio misljenje odjednom…sta vise razmisljam…mislin da njemu nase prijateljstvo nije puno znacilo…
samo znan da iman jos nekoliko prijatelja do kojih mi je stvarno stalo…al mislin da nakon ovoga necu moc vise vijerovat ljudima ka sta san prije….=(

Jako sam sretna jer znam sta je prijateljstvo.Mnogi su pokusali da uniste prijateljstvo izmedu moje prijateljice i mene,ali nisu uspjeli.U prijateljstvu je jako vazno da se prijatelji postuju i da budu jedni uz druge.Mnogo puta se desavalo da drugi pricaju o meni njoj,ali opet je ustrajala i bila tu kad mi je najpotrebnije.Isto tako ja sam uvijek spremna da pruzim prijateljstvo,ali malo ko ga prima,a ona je to uradila i nikad me nije iznevjerila.Zaista je blago imati takvu prijateljicu.

Ja mogu reći da dugo nisam kapirala suštinu prijateljstva. Do skoro, a sada imam 30 godina. Međutim, danas, u potpunosti razumem ovo što je Meša napisao i pomisao na istinitost tih reči me stalno iznova ispunjava toplinom. Postojanje prijatelja koje prihvatam i koji mene prihvataju i koji su MOJI je, za mene, jedna od osnovnih stvari u životu. Nikad mi nije teško da uložim trud u prijatelje, pa tako ni u ljude generalno.

Prijateljstvo?To je uvek tesko naci…….Ali ako nadjete barem jednog pravog prijatelja to je bogastvo koje treba cuvati.Pooooozzzzzzzz za tebe….

Pregršt peska sa žala

Kad poveriš svoju nevolju susedu, daruješ
mu deo svojega srca. Ako je u
njega velika duša, zahvaljuje ti;
a ako je malena, omaložava te.

Halil Dzubran

Divan tekst. Selimovic je neverovatan.

O moj Boze, ovo je zaista tako… Kao da sam ja pisao… I ja volim svog prijatelja, ali on zauvijek odlazi! Zauvijek!
Tuzan sam zbog toga… Ne znam sta da ucinim D:

Šta to bješe prijateljstvo????????mislim da ne postojiiiiiiiiii,,,

joj osoba do koje mi je zaista stalo ne zeli me za prijatelja već za curu, al ja ga volim kao brata,,,,,joj:(((((((((((((

ovo je adekvatno objasnjene za prijatteljstvo,ja volim svoje prijatelje najvise na svetu

sad vise neznam da li je mogu smatrat pijateljicom… okrece mi leda iako sve njene tajne znam i jos uvik pricamo jos uvik samo njoj se povjeravam… al buni me nesvida joj se moj izbor uvik misli da sam mogla bolje …

ja wolim swoje prijastelje ali samojedan je sotao prawi imam i prijateljice jedna mi se ljkuti a jedna ne as je tuzan owaj ziwot

imala sam 2 najbolje drugarice…dugo smo se druzile i poveravale jedna drugoj tajne…sve dok one nisu uradile nesto sto nikada necu zaboraviti..i opet se druzim sa njima…ni sama ne znam zasto…

ja imam samo dve iskrene i prave prijateljice upoznali smo se pre vise od 2 godina u pocetka nisam mogao da shvatim da postoji neka prijateljica koja ce da bude uz mene koja ce da mi daje saveti i kad mi je tesko i kad mi je dobro.
stvarno ih volim osecam nesto u sebi i zelim da m kazem ali prosto mi se neda da im kazem ne kazem im .
mnogo mi znace uvek kad odgovaramo u slkoliuvek mi pomoazu i veoma sam srecan neki su pokusali da nas razdvoje tj. da nas posvadjaju ali ipak nisu uspeli nase prijateljstvo ce trajati dok je sveta i veka barem se nadam volim vas [sladjana i dragana] pozzzzzzzz

ja imam samo dve iskrene i prave prijateljice upoznali smo se pre 2 godina u pocetka nisam mogao da shvatim da postoji neka prijateljica koja ce da bude uz mene koja ce da mi daje saveti i kad mi je tesko i kad mi je dobro.
stvarno ih volim osecam nesto u sebi i zelim da m kazem ali prosto mi se neda da im kazem ne kazem im .
mnogo mi znace uvek kad odgovaramo u slkoliuvek mi pomoazu i veoma sam srecan neki su pokusali da nas razdvoje tj. da nas posvadjaju ali ipak nisu uspeli nase prijateljstvo ce trajati dok je sveta i veka barem se nadam volim vas [sladjana i dragana] pozzzzzzzz