Da znam, zaista, zašto vam ne bih rekao?
Niko od mene ne bi bio srećniji da znam…
ali ne znam.
Mogao bih vam skrpiti nekakav odgovor,
ali ne verujem da ćete biti zadovoljni.
Ne vidim zbog čega bi bilo važno
- šta ja mislim o tome.
Ja o tom pitanju nemam izgrađen stav.
Još se kolebam.
Ja znam, ali sigurno ne toliko
koliko vama treba.
Ne bih hteo da vas razočaram.
Vi to ne zaslužujete.
Dušan Radović
Tacnost (ili netacnost) sa kojom odlazimo nekome na sastanak ili u posetu redovno moze da posluzi kao mera postovanja koje toj licnosti ukazujemo, ili bar vaznosti koju joj dajemo u nasem zivotu i nasim interesima. Prema licnosti do koje nam je u ma kom pogledu i ma iz kojih obzira stalo, mi smo obicno tacni. Izuzetak cine samo oni ljudi koji su po prirodi svojoj netacni, tj. boluju od hronicnog neosecanja vremena. Kod njih sve dobre namere i sva zainteresovanost ne pomazu nista; oni zadocnjavaju protiv svoje volje i na svoju stetu.
Dodje vreme kad se dugovi traze, i to odjednom …
Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karađorđević.
Došla je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli Dvor. Prošetala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojčica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.
Na njenom crnom slamnatom šeširu širokog oboda, sve vreme je venulo žuto cveće koje je ubrala na Kosovu Polju.
Za razliku od skorojevića obogaćenih preko noći, koji kada se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju čitav niz primedbi na sve i svašta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, kaže, ljude, ulice, drvorede, našu …
upisan oktobar 15th, 2007
najtopliju u srbiji ima