Mi smo, zaista, genijalan narod!
Zaustavite prvog slucajnog Beogradjanina na ulici i pitajte ga hoce li da bude gradonacelnik, upravnik Narodnog pozorista ili direktor nuklearnog instituta; pristace istog casa bez razmisljanja, cak ce biti pomalo uvredjen sto ga tek sada zovete da vam bude sef, a tolike godine nije radio nista, niti se icim bavio.
Na prste bi se mogli izbrojati oni koji ne bi pristali da budu selektori fudbalske reprezentacije, ambasadori ili predsednici Srpske akademije nauka. Cak i oni bez zavrsene srednje skole pristajali su da budu urednici najpoznatijim srpskim piscima i da im popravljaju stil i misli. Pola Beograda je duboko uvredjeno sto im jos niko nije ponudio da srede saobracaj ili urbanizam.
Svako bi napravio bolju kucu u kojoj stanuje od arhitekte; zbog toga ni u jednom gradu na svetu nema toliko zastakljenih terasa, zazidanih vrata ili prometnutih soba u kuhinje.
Cuvena beogradska recenica “Da mi je samo pet minuta da budem na vlasti… ” najrecitije govori o njihovoj urodjenoj zednji za vladanjem nad drugima.
Svi znaju, bolje od vas, sta je za vas bolje!
Svi bi da vas menjaju i da vam komanduju.
Momo Kapor - 011
February 2nd, 2007 | Mental notes, Mi i oni | Word Count: 184
Sve da, ali ” da mi je samo 5 minuta da budem na vlasti” bas i nije beogradska, ni sire gledano srpska recenica, nego je tipicno ljudska. U Kanadi cesto kazu ” If I was the Premier…”, ili “If I could sit in the White House for only 1 day…”. To je tipicni vapaj nezadovoljnog coveka, a svi su ljudi necim nezadovoljni, mozda kod nas samo ima vise razloga za to. Hocu reci, mislim da je Kapor, uz duzno postovanje, ipak pomesao kruske i jabuke…..To sto najveci neradnici i propalice uglavnom hoce da sefuju, sasvim je drugi sindrom.
Comment by novosadjanka — February 2, 2007 @ 3:50 am