Ponekad u smiraj dana

Ponekad u smiraj dana, a češće u svitanje, osetim neku utehu. Taj osećaj da sam pobedio još jedan dan, savladao još jednu noć, porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskušenja i krize kojima sam u tom periodu bio izložen… čini da, skupljen, šapatom ohrabrim sebe – mogu ja ovo!

Dobio sam neku nagradu u Nišu. Dobio sam i nagradu u Herceg Novom pre petnaestak dana. Kako je sve to relativno, meine liebe Mileva! Nema glumca koji mi ne bi pozavideo na tim velikim priznanjima. Ali i nijednog koji bi se menjao sada sa mnom.

„Čovjeku je sreća nepoznata,
Prava sreća za kom vječno trči,
on joj ne zna mjere ni granice.
Što se vise k vrhu slave penje
To je viši sreće neprijatelj“

Petar Petrović – Njegoš

Žarko Laušević – Godina prođe, dan nikad

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

3 thoughts on “Ponekad u smiraj dana”

  1. Mogu razumeti taj osećaj, ja ga osećam u smiraj dana, sve utihne i dolazi mir, prestaje buka i užurbanost…

  2. Ima nesto u coveku sto stvara osecaj olaksanja kad se procitaju ovako teske i duboke reci. Valjda momenat spoznaje da nisi sam u svojoj usamljenosti. Jako lepo sroceno. Srdacan pozdrav.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *