Zapanjio bih se da uopšte ovo čitate

Zapanjio bih se da uopšte ovo čitate. Ali to ne bi bilo prvi put da se zapanjim zbog razvoja događaja. Proteklih nekoliko godina, neverovatne stvari ređale su se jedna za drugom i svaka je izgledala čudesnije i naizgled neočekivanije od prethodne. Razlog što ovo pišem jeste moja želja da sa nekim podelim sećanja. Možda pobuda čak i nije u tome da ih delim – znajući da dokument koji stvaram gotovo sigurno nikada neće biti pronađen – već samo da zabeležim niz događaja kako bih ih doveo u red u sopstvenoj glavi.
‘Kako da znam šta mislim pre nego što vidim šta sam rekao?’ napisao je neki prehedžirski pisac. Baš tako. Moram da vidim stvari kako bih znao šta da mislim o njima. Moram da vidim događaje pretvorene u mastilo, kao i emocije pretvorene u slova kako bih poverovao da su se oni zaista zbili i da su me dodirnuli.
Ako ovo čitate iz istog razloga iz kog ja ovo pišem – da biste nazreli nekakvo ustrojstvo u haosu, da biste doveli u nekakav red suštinski nasumični niz događaja koji je upravljao našim životima u proteklim standardnim decenijama – onda može biti da ovo ipak čitate iz pravog razloga.

Den Simons, Endimion

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

One thought on “Zapanjio bih se da uopšte ovo čitate”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *