Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike…

Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike na njihova tri zida. Terijevu pažnju privuče opustošeno lice Normana Majlera.
Čuo je priču o Majlerovoj večeri uoči venčanja i nije je zaboravio. Majler je bio depresivan zbog toga što sutra treba da prođe kroz crkvu. Njegova buduća žena upitala ga je šta mu je, a Majler je odgovorio da sve to nikada nije želeo – brak, monogamiju, preplitanje svog života s nečijim tuđim. Sve što je Majler oduvek želeo bilo je da živi u Parizu kao slobodan čovek. A njegova buduća reče: „Slušaj, Normane. Da si slobodan čovek u Parizu, sigurno bi sreo onu posebnu devojku i završio isto gde si i sada. I Norman Majler je shvatio da je to istina. U kratkim trenucima slobode koji naiđu, uvek tražiš način da ne budeš slobodan, da potpuno pripadneš nekome. Tražiš nove svetove i nađeš ih u jednom jedinom licu.

Toni Parsons „Naše nezaboravljene priče“

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

One thought on “Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike…”

  1. saya btol2 xphm dn ker&8ui#l230;.org pndai yg mcm mana yg diorang nk ni??tak ckup ka dgn straight A's??xckup lg dgn kokurikulum??ap korang nk sbenarnya..dh twu ramai yg dpt straight A;s..bg la tmpat yg bnyk untuk msuk SBP..tak kan nk mntak kabel najib kowt weh !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *