Žaba na udici

Životinje ulovljene u zamke i klopke pate. Sputane su, čvrsto vezane. Sve što im je preostalo je da čekaju lovca da dođe i pokupi ih. Kao kad je ptica ulovljena u zamku: omča joj je oko vrata i bez obzira koliko se otima, nije u stanju da se oslobodi. Ipak, ona se trza levo-desno, ali nema pomoci. Može jedino da čeka na lovca. A kada lovac stigne, gotovo je. To je Mara. Ptice ga se plaše; sve ga se životinje plaše, zato sto ne mogu da mu umaknu.

Naše klopke su slike, mirisi, ukusi, dodiri i ideje. One nas vezuju. Kada smo vezani za slike, zvukove, mirise, ukuse, dodire i ideje, nalik smo ribi na udici, koja samo čeka ribara da dođe. Nije važno koliko se borimo, ne možemo da pobegnemo. U stvari, mi smo još gori od ribe na udici. Mi smo poput žabe na udici — jer kad žaba proguta udicu, ona je proguta sasvim, do samog stomaka. Kada je riba proguta, udica se zaustavi već u ustima.

Ajahn Chah: Simply So

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *