Neko je rekao da je dosada osiromašenje bogatih. Istina je da se siromasi ne dosađuju. No, šta ćemo sa očajanjem, tim moralnim podnebljem siromaštva? Svet se deli na vlasnike i prosjake. Budući u sredini, siromasi obrazuju bezbojnu večnost istorije. Prosjaci su rekacionari kao i vlasnici. Niko od njih ne želi promenu, ili progres. Samo se siromasi trude i nose teret. Bez njih ne bi postojalo druđtvo. Jer vlasnici su životinje, a prosjaci ništa ne žele.
Kada siromasi ne bi postojali, ideja „građanin” ne bi imala nikakvog sadržaja. Njihova anemija hrani državu, njihove nade su vene društva, a njihovo očajanje krv istorije. Ima bezbroj rešenja protiv bede; nijedno protiv siromaštva. Tako se rodilo ovo čovečanstvo: sa nekoliko bogatih, sa nekoliko prosjaka i nekoliko siromaha.
Emil Soran
