Svi ćemo umreti, i po tome smo svi srećnici

Svi ćemo umreti, i po tome smo svi srećnici. Većina ljudi nikada neće umreti, jer neće ni biti rođeni. Potencijalni ljudi koji su mogli biti ovde, na mom mestu, ali koji zapravo nikada neće ugledati svetlost dana, premašuju broj zrnaca peska u Sahari. Među tim nerođenim dušama svakako ima većih pesnika od Kitsa i većih naučnika od Njutna. Znamo to, jer skup mogućih ljudi što ga stvara naša DNK, daleko premašuje skup rođenih ljudi. Uprkos toj neverovatnosti od koje nam se muti u glavi, ipak smo tu vi i ja, u svoj našoj običnosti… Ovde smo mi povlašćeni – dobili smo na lutriji rođenja i pored tako male šanse da se to dogodi. Kako se onda usuđujemo da žalimo zbog neumitnog povratka u pređašnje stanje iz kojeg se ogromna većina nikada nije ni pomakla?“

Ričard Dokins „Rasplitanje duge“

Objavljeno od strane

Ivan Minic

Me, version 1.0 RC1.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *